Vaša korpa je prazna
POČETNA » Blogovi » Dr Nil Nidli » Redovan doručak i dugovečnost - dr Nil Nidli

Redovan doručak i dugovečnost - dr Nil Nidli

25.12.2020.
Redovan doručak i dugovečnost - dr Nil Nidli
Neke osobe veruju da mogu da produže svoje živote, a ipak se boje rezultata dužeg života. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: “Ne želim da doživim 70 godina starosti. Ljudi te starosti imaju toliko mnogo problema. Mislim da želim da umrem pre 70. godine.” Odgovorio sam: “Trejsi, možeš to da kažeš sada, ali sačekaj do 69. godine. Onda ćeš želeti da živiš do 70, a kada jednom dođeš do 70, verovatno ćeš želeti da živiš do 71, naročito ako budeš imala dobro zdravlje. Znam mnogo osoba u svojim 70-im i 80-im koje uživaju u dobrom kvalitetu života. Takozvane ‘zlatne godine’ su za njih realnost.” 
 
Nedavna istraživanja su još više pomogla da se odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su se prvobitni izveštaji oblasti Alameda usredsredili prvenstveno na starost pri smrti, naredni radovi su se bavili pitanjima kvaliteta života. Na primer, “Alamedina sedmorka” se pokazala kao moćan način sprečavanja verovatno najstrašnije komplikacije starenja: onemoćalosti. 
 
Nedavni izveštaj je prikazao da su oni koji su upražnjavali najveći broj tih zdravstvenih navika imali upola manji rizik od onemoćalosti u odnosu na one sa najlošijim navikama. Oni sa srednjim brojem zdravstvenih navika su takođe živeli bolje od onih koji su odbacili većinu Belokove i Breslouve sedmorke. Oni su imali samo dve trećine rizika od onemoćalosti u odnosu na najmanje zdravstveno svesnu grupu. Pogledajmo neke od pojedinih navika koje su Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako one utiču na kvalitet života kao i na njegovu dužinu.
 

Jedite doručak redovno

 
Mnogi ljudi koji čitaju istraživanje okruga Alameda su iznenađeni da je “doručkovanje” uključeno u listu od sedam najznačajnijih faktora dugovečnosti. Doručkovanje samo po sebi povećava dužinu života. U nekim od prvobitnih podataka utvrđeno je da su osobe koje su doručkovale i nisu jele između obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doručak i užinale. 
 
Skorija analiza podataka istraživanja okruga Alameda koncentrisala se naročito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu doručkovali redovno imali su 50% povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koje su redovno doručkovali. Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug život je podjednako zavisio od dobrog doručkovanja kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja. Uprkos tim činjenicama (i onome što su im majke verovatno rekle), većina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doručka. Uobičajeni razlog je da nisu veoma gladni ujutru, što je uobičajeni rezultat jedenja obilnog obroka uveče. 
 
Blaži večernji obrok će obično rešiti problem. Još bolje, ako morate da rešite problem, pokušajte da ne večerate nedelju dana. Krajem nedelje ćete verovatno biti željni dobrog doručka. Možete takođe da otkrijete da čvršće spavate, iako možda odete u krevet gladni nekoliko noći dok se vaše telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doručak je obično lakše pripremiti od ručka ili večere. Budite kreativni sa upotrebom žitarica i uzimajte nekoliko porcija svežeg voća.
 

Doručkovanje pomaže u sprečavanju dobijanja na težini

 
Još jedan razlog koji se navodi za preskakanje doručka je sprečavanje povećanja težine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto nisu gladne ujutru, preskakanje doručka pomoći da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako će doprineti smanjenju težine. To je zabluda. Istina je da doručkovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja težine. Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp) je predložio da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog usklađivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja noću. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole težine. Pacijenti sa viškom kilograma upućeni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i užina noću, na obilan jutarnji obrok, umereni ručak i laganu večeru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom slučaju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i rečeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po časova posle poslednjeg uzimanja hrane. Značajno je da im nije traženo da menjaju svoj izbor hrane niti količinu kalorija koju jedu. 
 
Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta u Tulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma. Ovi dokazi i brojna druga istraživanja ukazuju da bi redovno doručkovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje težine. Uočite da su se neke dodatne koristi pojavile od doručkovanja: poboljšan nivo hemoglobina u krvi, umanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde. 
 
Tipovi hrane koji se obično uzimaju za doručak takođe mogu da doprinesu značaju jutarnjeg obroka za kontrolu težine. U američkoj kulturi večernji obrok tradicionalno sadrži deo bogat mastima zasnovanim na životinjskim proizvodima, a doručak je obično usredsređen na voće i žitarice, uz sa njima povezane složene ugljene hidrate. To postaje značajno kada uvidimo da je dobitak na težini često povezan sa uzimanjem previše kalorija iz masti umesto iz složenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životinje na ishrani bogatoj mastima imale su veću težinu od onih koje su bile na režimu sa malo masti – čak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.
 

Doručak i srčani napadi

 
Pokazalo se da doručak pruža još jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doručkovanjem. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između sedam časova pre podne i dvanaest časova. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.
 

Doručak pomaže našim mentalnim sposobnostima

 
Postoje dodatne koristi od dobrog doručka pored dugovečnosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu održao je skup većeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naučnih istraživanja o doručku. Istraživači su zaključili da je “doručkovanje važno za učenje, memoriju i fizičku dobrobit i dece i odraslih”. Dobre navike pri doručku su suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti. 
 

Reč urednika

Redovno doručkovanje je odlično za sprečavanje gojaznosti, ali ako je osoba već gojazna onda je bolje da jede što ređe tokom dana. Najbolje je jesti 1 do maksimum 2 puta na dan, ali bez hrane između obroka. Ketogena dijeta se pokazala kao najbolja ishrana za kontrolu apetita i mršavljenje, ali za prevenciju od nastajanja gojaznosti najbolje je raditi kao što smo naveli gore u tekstu.

Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..