Vaša korpa je prazna

Kupus "Golubanac F1" - (Brassica oleracea var. capitata)

Težina: 100 semenki
Cena: 200.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Radi se o Hibridizovanoj (profesionalni Hibrid) verziji, starog kupusa golubara ili šarca, kako ga u narodu zovu. Od rasađivanja do branja prode oko 70 dana kada kupus teži 2kg. Za 90 dana 3kg, dok nakon 120 dana zna da bude i po 5kg jedna glavica. Naravno ovo su proporcije koje važe uz optimalne uslove (đubrenje, zalivanje, nega). Preko zime uz zaštitu može da dugo stoji, kao svež kupus. Inače spada u skuplje hibridne sorte, radi svojih karakteristika.

 

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo i seme. Korenov sistem se sastoji od nekoliko debljih žila iz kojih izbija masa bočnih žila. Pojedine žile prodiru u zemljište i do 1 m. Nadzemni deo, tj. glavica zavisi od sorte i težine i može biti od 30-50 cm.

Upotrebljava se u svežem, kuvanom ili konzerviranom stanju naročito tokom zime.

Sadrži u proseku 6-10 % suve materije, 4-1 % ugljenih hidrata, 1-2 % belančevina kao i 3-50 mg C vitamina, pri čemu ima naročitu važnost u ishrani tokom zimskih meseci. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo i seme.
 


Temperatura: Kupus je kultura koja najbolje uspeva u prohladnom i vlažnom podneblju. Optimalna temperatura za rast je 15-18 ºC i na tada seme klije i niče za 3-4 dana. Visoke temperature, iznad 25 ºC deluju štetno na rast i razvoj glavice. U fazi rozete izdrži temperaturu od –3 do –5 ºC, a neke sorte i do –8 ºC. Starije biljke bolje podnose niske temperature, bez štetnih posledica mogu izdržati do –12 ºC, pa i niže temperature.

Prema svetlosti ima umerene zahteve, ali ne podnosi jako zasenjavanje, naročito u fazi presađivanja kao i savijanja i porasta glavice. S obzirom na klimatske uslove, kod nas se kupus obavezno navodnjava.
 

Voda: Navodnjavanje zasada je obavezno i pri tome treba održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U suviše vlažnim uslovima zasad se izdužuje, pa se loše prima prilikom rasađivanja, dok u suvim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanjem se prvo vlaži gornji oranični sloj od 10-15 cm s 2-3 l/m2, a s kasnije 4-6 l/m2. U vreme ukorenjavanja zalivanje izostaje da bi biljke razvile snažniji korenov sistem. Potrebe zasada za vodom su različite i variraju u rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od uslova proizvodnje. U skladu s tim varira i broj zalivanja i norma navodnjavanja.

Navodnjavanje sadnog matrijala vrši se u natkrivenim ili toplim rasadnicima. Ovim navodnjavanjem treba dodavati manje količine vode kako bi se sprečio bujni rast i bolesti ali i održala potrebna toplota u rasadniku. Najčešće se primenjuje ručno navodnjavanje. Posle rasađivanja kupus zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od klimatskih uslova.

Kod ranih sorti turnusi su 8-15 dana, kasnije sorte imaju kraće turnuse u početku 5-9 dana, pa se produžuje na 8-15 dana. Niža vlažnost usporava formiranje glavica koje ostaju sitne i meke. Ako zemljište presuši i potom se naglo potopi, dolazi do pucanja glavica koje su tada lošijeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost.
 

Zemljište: Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima slabo kisele do neutralne reakcije (pH 5,5-6,5). Za ranu proizvodnju najviše odgovaraju laka, topla, peskovita zemljišta, a za kasnu teža i plodnija zemljišta koja bolje drže vlagu. Na jako vlažnim zemljištima kupus slabo uspeva jer se usled slabe aeracije (provetrenosti) zemljišta rast jako usporava, a glavice se ne oblikuju. Na kiselim i teškim zemljištima može se uzgajati samo uz obilno dodavanje stajskog đubriva.

 

Plodored: Kupus treba obavezno uzgajati u plodoredu jer dosta propada od bolesti i štetočina. Na istu površinu trebao bi doći tek posle 3 godine. Dobri predusevi za kupus su cvekla, celer, krastavac, salata, paštrnak, lucerka, paradajz, krompir, grašak, ječam, pšenica i dr., a kupus je odličan predusev za većinu povrtarskih kultura jer ostavlja zemljište nezakorovljeno i rastresito.

Obrada zemljišta: Osnovna obrada zemljišta vrši se obavezno u jesen na dubinu 25-30 cm. Poorano zemljište se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. Priprema zemljišta za rasađivanje ranog kupusa počinje odmah u proleće i sastoji se od kultivacije, drljanja i valjanja. Valjanje zemljišta je obavezna mera jer kupus ne podnosi rastresito zemljište. Za kasni kupus koji dolazi kao postrni usev, zemljište se ore i odmah priprema posle skidanja prethodnog useva.
 

Đubrenje: Pre određivanja đubrenja potrebno je znati stanje hraniva u zemljištu i pH zemljišta. Kupus iznosi iz zemljišta velike količine hranjivih materije i odlikuje se naročito velikim zahtevima prema azotu i kalijumu. Unošenje azota jako povećava prinos, ali je pri tom vrlo značajan međusobni odnos N:P:K. Ako se preobilno đubri azotom glavica ostaje rastresita, meka i šuplja a tržišna vrednost takvih glavica je mala. S povećanjem količine kalijumovih đubriva povećava se čvrstoća glavice, a nedovoljna količina kalijuma u odnosu na azot izaziva neugodan miris kod kuvanja takvog kupusa.

U jesen, pri osnovnoj obradi zemljišta, preporučuje se aplikacija NPK đubriva u formulaciji 10:20:30 ili 0:20:30, u količini od 300-400 kg/ha. U proleće, prilikom pripreme zemljišta pred sadnju, može se dati 300-400 kg/ha NPK 15:15:15. Prvo prihranjivanje izvodi se odmah nakon sadnje, odnosno nakon prijama biljaka, azotnim đubrivima (KAN 27 %), u količini od 150-300 kg/ha, a korisno je pre zamotavanja glavica izvršiti i druga prihranjivanja kompleksnim đubrivima 10:20:30 u količini od 200 kg/ha. Ukoliko se koristi stajsko đubrivo, navedene količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti.
 

Setva i sadnja: Setva kupusa mora biti brižljivo obavljena kako bi se dobio jednolični sklop biljaka. Stoga je najbolje sejati u redove, s razmakom između redova 8-12 cm, a između biljaka u redu oko 3 cm. U zavisnosti od vlažnosti i kvaliteta zemljišta, dubina setve je 1-2 cm. Utrošak semena je 500 semena/m2 (250 biljčica na m2). Kod rane proizvodnje rasada u negrejanom prostoru treba obratiti pažnju na temperature jarovizacije (0-10ºC). Starije rasad brže prolaze kroz stadijum jarovizacije od mlađeg.

Gustina rasađivanja zavisi od sorte, plodnosti i vlažnosti zemljišta. Razmak biljke od biljke u redu može biti od 30-80 cm, a zavisi od krupnoće sorte. Pri međurednoj obradi traktorskim kultivatorom razmak treba biti od 80-100 cm između redova. Kada se kupus sadi ručno, rasad se sadi do prvog lista (vršni pupoljak mora ostati izvan zemlje) i odmah se mora zalivati ili se sadi mehanizovano, pa se istovremeno i zaliva.
 

Nega zasada: Kod nege rasađenog kupusa obavezna su 2-3 okopavanja jer se pri tome biljke malo nagrnu zemljom što dovodi do boljeg stvaranja adventivnih žilica. Kupus se obavezno mora navodnjavati 6-10 puta tokom vegetacije, a naročito u vreme uvijanja glavice. Prihranjuje se 2-3 puta.
 

Berba i prinos: Kupus se bere tako da se glavice seku iznad prve etaže donjeg lišća. Rani kupus se bere u 2-3 navrata, a kasni kupus se mora brati obavezno pre jakih mrazeva i temperature od -5 °C. Ako za vreme berbe nastanu niske temperature tada se berba prekida i čeka se povoljniji trenutak. Berba je ručna, a na većim gazdinstvima posebnim transporterima olakšava se pakovanje. Prinos ranih sorata odnosno hibrida je od 30-40 t/ha, srednje ranih oko 60 t/ha, a kasnih više od 80 t/ha.

 

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

200.00 rsd
(Cucumis melo)
200.00 rsd
(Pisum sativum)
170.00 rsd
(Abelmoschus esculentus)
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..