Problemi sa rastom biljaka

Zato nedostatak ili višak minerala može da se svrsta u probleme životne sredine, baš kao i neodgovarajuća količina vlage ili prevelika izloženost vetru.

Voda

Nedostatak vode uzrokuje uvenuće (sušenje) biljaka, koje slabi biljke čak iako traje samo kratko i čini ih osetljivijim na napade štetočina ili patogenih elemenata. Duže neštašice vode za posledicu imaju manji rast i odumiranje tkiva na svim delovima listova. I drugi faktori uzrokuju uvenuće (sušenje) biljaka: na primer gljivične infekcije ili oštećenja koja štetočine nanose korenju remete uzimanje vode iz zemlje. Nestašice vode imaju i odložena dejstva na biljke, otpadanje cvetova sa kamelija u proleće uzrokovano je svim vremenom prethodne jeseni.

Biljka koja je potpuno prerasla sakciju ne može da napreduje ni kad se izvadi iz nje. Novo korenje ne može da raste čvrsto isprepletene lopte starog korenja. Biljke mogu da venu i zbog previše vode u zemljištu, što je posledica loše drenaže ili preteranog zalivanja. Previše vlažno zemljište ne dozvoljava korenu da diše. Usled prestanka funkcionisanja korena, biljke počinju da venu.

Posle toga dolazi do odumiranja tkiva, što olakšava napade gljivica, patogenih bakterija i truleži. Uvek proverite da li je zemljište suve pre nego što ga zalijete, naročito ako su biljke u zatvorenom prostoru ili u saksijama.

Mraz

Čak i biljke koje su potpuno otporne na mraz imaju delove koji su podložni oštećenjima od mraza, naročito prolećni pupoljci, mladi izdanci i cvetovi na voću. Kada se voda u biljnim ćelijama zaledi, ona se širi i uzrokuje pucanje ćelija; one umiru ostavljajući iza sebe crne/smeđe mrlje mrtvog tkiva, obično na vrhovima iz kojih biljke rastu. Sprečite oštećenje od mraza tako što ćete birati sorte koje kasnije cvetaju ili su otporne na mraz, odložiti sađenje ili koristiti zaštitne prekrivače ili zvona.

Mehanička oštećenja

Mehanička oštećenja mogu da budu uzrokovana gradom, jakom kišom ili vetrom, preteranom ili premalom izloženosti suncu. Ožegotine koje nastaju zbog previše sunčeve svetlosti dodatno pogoršava prisustvo tankog sloja vode na površini lista. Taj sloj se ponaša kao uvećavajuće staklo. Površina lista postaje smeđa i suši se. Ožegotine mogu da se svedu na najmanju meru zalivanjem rano ujutro ili uveče ili stvaranjem senke za biljke.

Drugi poremećaji

Račvanje stabljika, preuranjeno cvetanje glavica i plodova i oticanje, javljaju se kod biljaka koje su pretrpele poremećaje rasta, uglavnom zbog razloga vezanih za životnu sredinu. Kod takvih slučajeva teško je izdvojiti tačan uzrok i izbeći njegove posledice.

Nedostatak minerala

Nedostatak minerala kod biljaka može da uzrokuje podbacivanje u rodu i simptome bolesti, odnosno poremećaja ali u dobro uređenoj organskoj bašti  u kojoj se stalno stavlja naglasak na zdravlje zemljišta, to je retko kad problem. Ponekad naročito u baznim zemljištima iako su mikroelementi prisutni, zbog visoke pH vrednosti nisu rastvorljivi, te su nedostupni biljkama. U takvim slučajevima potrebno je dodati minerale sa strane. Nedostatak minerala može da bude uzrokovan i preteranim dodavanjem određenih elemenata; na primer previše mineralnog đubriva bogatog kalijumom izmeniće hemijski sastav zemljišta.

Nedostatak minerala često nije lako ustanoviti samo na osnovu simptoma, a lako može da se pobrka sa bolestima naročito virusnim.

Šare, mrlje pa čak i kovrdžanje listova mogu da budu posledica ne bolesti nego nedostatka minerala. Plodovi mogu da pokvare izgled i uvenu.

1. Nedostatak gvožđa jedan je od najčešćih poremećaja biljaka, koji se gotovo uvek javlja kao žutilo listova, naročito između lisnih žila. Vrlo je čest u baznim zemljištima kada nosi naziv hloroza izazvana krečnjakom.
2. Nedostatak mangana (u listovima krompira) čest je u loše dreniranim zemljištima.
3. Nedostatak fosfora (u listovima paradajza) – često se sreće u kiselim zemljištima.
4. Nedostatak kalijuma (kod mahunarki), često se sreće u posnim ili peskovitim zemljištima.
5. Gorke pege kod jabuka, uzrokovane nedostatkom kalcijuma – uobičajene su na posnim, peskovitim zemljištima.
6. Nedostatak bora kod kukuruza šećerca; prevelika količina krečnjaka ometa biljkama uzimanje ovog elementa koji se nalazi u tragovima.