Obaveze čoveka prema biljkama

Neke niže biljke su nevidljive golim okom, pa o njima običan čovek nema jasnu predstavu i u biljke obično ubraja više biljke, ćiji je organizam jasno izdiferenciran na koren, stabli i listove, a u fazi razmno žavanja se javljaju cvetovi, semenke i plodovi.

Biljke su životni saputnici čoveka od kojeg on ima neprocenjive koristi.Od uvek je postojanje ljudskog roda zavisilo od postojanja biljaka, koje mu stvaraju kiseonik za disanje, troše ugljendioksid, sintetišu u hloroplastima, šećere, proteine, lipide, ulja, vitamine, enzime, alkaloide i druge lekovite supstance.

Biljke, životinje i ljudi predstavljaju živi deo prirode i imaju potpuno jednaka prava sa gledišta bioetike, na životnu sredinu,odnosno geografski prostor i ekološke faktore staništa: sunčevu svetlost, vodu, čist vazduh, zemljište i hranu.

Ako čoveka definišemo kao biološko, ekološko, sociološko i psihičko biće, a biljke samo kao biološka, ekološka bića, primećujemo da već iz same definicije proizilazi privilegovanost čoveka u odnosu na biljke. Ona se ispoljava kroz moć govora, razmišljanja, planiranja, pisanja i kulturnog nasleđivanja. Čovek kao društveno biće nasleđuje društvene vrednosti kao što su tradicija, običaji, kultura, nauka i druga ljudska znanja i umeća.

Nasuprot tome biljke se u svom opstanku prilagođavaju uslovima spoljašnje sredine, na primitivan način, preko neposrednih uticaja i reakcija na promene faktora spoljašnje sredine.

Racionalnom primenom svojih sposobnosti, moći svesnog rasuđivanja, planiranja, čovek je smislio i napravio niz aparata i instrumenata, kojima može moćno delovati na živu prirodu.

Čovek danas predstavlja apsolutnog moćnika u odnosu na biljke, ali bi kao svesno i radno, stvaralačko biće, morao da formira oblik svesti koja će u njemu razvijati potrebu za korektnim odnosom prema biljkama i životinjama i uopšte prema prirodi i u okviru svoje etike precizira bioetiku.

Mada nam nije namera da ovde fomulišemo kompletnu bioetiku, možemo dati njene osnovne elemente u pozitivnom i negativnom kontekstu.

Bioetički je da:

čovek treba da ima human odnos prema svim biljnim vrstama bez obzira od stepena korisnosti za njega, jer je svaka vrsta korisna na određen nečin(tako npr. i korovske biljke proizvode kiseonik za čoveka, troše ugljen dioksid, talože prašinu na vazduh i prečišćavaju vazduh).;

– biljne organizme shvatiti kao žive sisteme sa tri btine životne karakteristike:

 - nadraživost biljaka faktorima spoljašnje sredine – reakcija biljke

Nemoralno prema biljkama je:

– kad u vreme jekih suša ne dodaje vodu kopnenim biljkama ukorenjenim u zemljište ili onemogućava pristup kiseonika korenu, u sličaju zbijenosti i veluke vlažnosti zemljišta;

– drveću u gradskim parkovima ne obezbeđivati ekološki optimalne uslove;

Biljka je živo biće, imajmo obzira prema njoj kao prema najdražoj osobi ili kućnom ljubimcu i kada beremo biljke za čaj ili hranljivi obrok, ostavimo uvek nekoliko primeraka da produže vrstu i opstanak.