Imuni sistem i autoimune bolesti

Bez prirodne odbrane koju čini imuni sistem, bakterije, mikrobi, virusi, toksini, paraziti, itd. razložili bi telo na osnovne hemijske komponente u jako kratkom roku. Upravo se to i dešava kada telo umre i kada imuni sistem više ne vrši svoju funkciju.

Čovekov imuni sistem radi 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, iako njegov rad nikada ne privlači mnogo pažnje. Ipak, pad imunog sistema se lako primeti.

Mi svakodnevno udahnemo i pojedemo na hiljade mikroorganizama, imuni sistem sprečava da oni izazovu bilo kakvu bolest. Kada se ipak desi da neki mikroorganizam preživi napad našeg imunog sistema, tada se javlja bolest. Kada se imuni sistem ponovo ojača zdravom ishranom ili lekovitim biljkama, i prepozna patogene koji su napali organizam, on tada uništava uljeze i vraća organizam u normalu.

Osnovni elementi imunog sistema su: timus, slezina, limfni sistem, koštana srž, bela krvna zrnca, antitela, sistem komplementa i hormoni.

Imuni sistem pokazuje dualne karakteristike: prepoznavanje i neprepoznavanje samog sebe, generalne ili specifične, prirodne ili prilagodljive, ćelijski posredovane ili humoralne, aktivne ili pasivne, primarne ili sekundarne. Neki delovi imunog sistema deluju protiv specifičnih antigena. Ovi delovi se zovu specifični-antigenski. Drugi delovi imunog sistema su sistemski, radeći kroz celo ljudsko telo umesto koncentrisajući se na mesto infekcije. Ipak, neki drugi prepoznaju antigene kako bi ih drugi put energičnije napali i brže odbranili organizam. Ovi delovi imunog sistema kao da imaju svoju memoriju.

Svi smo mi rođeni sa prirodnim genetskim odbrambenim sistemom. Koža je najvažniji organ našeg prirodnog odbrambenog sistema. Jedno obična povreda tj. oštećenje kože, može biti kapija kroz koje će bakterije dospeti u naš organizam. Ukoliko se to desi, ili ako neko strano telo završi u našoj koži, imuni sistem će reagovati kako bi se oslobodio uljeza dok se koža ne pobrine za ranu i ne zaraste. Ukoliko ne dođe do ovog pricesa, tada se javlja infekcija.

Još jedan znak imunog sistema je kada dobijemo osip ili mali otok nakon ujeda komarca.

Telo bi prestalo da postoji bez imunog sistema. Pogledajmo samo par stvari koje se mogu desiti ako imuni sistem ne funkcioniše pravilno:

Prepoznavanje i neprepoznavanje sebe, kod imunog sistema, se javlja kada svaka ćelija pokazuje marker na osnovu glavnog kompleksa histokompatibilnosti (MHC). Ukoliko ćelija ne pokazuje ovaj marker, imuna ćelija ga neprepoznaje kao deo tela i počinje da ga napada.

Ovo utiče da imune ćelije počinju da napadaju organizam koji trebaju da brane. Multipla skleroza, sistemski lupus, tipovi dijabetesa i artritisa su sve forme autoimunih oboljenja koji su prouzrokovani napadom imunih ćelija na ćelije organizma. 

Alergije su rezultat preteranog reagovanja imunog sistema na određeni stimulans.

Dijabetes se javlja kada imuni sistem napada ćelija pankreaa i uništava ih. Reumatoidni artritis se javlja kada imune ćelije izazivaju probleme sa zglobovima. Na isti način imuni sistem može da odbije organ tokom transplantacije.

Održavanje zdravlja imunog sistema, posebno pored svih otrova iz našeg okruženja i stresa koji svakodnevno preživljavamo, postaje teška stvar.

Skorija istraživanja pokazuju naučnicima da određeni ugljeni hidrati imaju mogućnost jačanja imunog sistema, i što je još važnije poboljšavaju komunikaciju izmađu ćelija, što i jeste glavni problem kod autoimunih oboljenja. Najbolji ugljeni hidrati koji su potrebni imunom sistemu se mogu naći u voću. Redovno snabdevanje glikonutrijentima je potrebno kako bi imuni sistem pravilno funkcionisao.

Otkriveno je da se organizam oporavlja i leči brže ukoliko se ovi glikonutrijenti redovno unose u organizam.

Problem je u tome što toksini iz okoline i toksini iz hrane sprečavaju da se ovi glikonutrijenti sintetišu. Zato je najbolji način da zadovoljimo potrebe imunog sistema organska hrana i život u prirodi gde je dejstvo zagađivača na minimumu.

Mi živimo u svetu gde se koristi sve više otrovnih supstanci. Naše telo se sve teže bori i pokušava da reši problem prirodnim procesima. Na nama je da preuzmemo odgovarajuće mere i uradimo ono što je do nas, jer ipak na kraju u pitanju je naša egzistencija.