Mnogi demulcenti, a naročito ekspektoransi, deluju takođe protiv katara i oni su naročito korisni pri pročišćavanju sistema. “Često se govorilo”, napisao je dr Šok, “da je katar najveća kletva čovečanstva.” Može biti veliki problem mnogim ljudima, ali mi nismo spremni da kažemo da je on najveća kletva. U stvari, može biti jedan od najvećih blagoslova, jer zbog muke i dosađivanja privlači pažnju i ukazuje na potrebu da se telo očisti. Katar je prirodni signal upozorenja da je temeljno čišćenje neophodno.
Višak sluzi u telu je često rezultat delimičnog raspada krvne plazme, zbog hranjivog manjka kalijum hlorida, element koji omogućuje fibrinu da ostane u rastvoru u krvi. Dr Šok dalje objašnjava:
U svim procesima zapaljenja dolazi do eksudacije ili izlučivanje fibrina iz krvi u okolna tkiva. Ovaj izlučeni fibrin postaje nefunkcionalan i nerastvorljiv. Novi fibrin se ne može izgraditi bez pomoći kalijum hlorida. Kada se fibrin izlučuje iz sluznice, onda se to zove katar. Napredne faze fibrinozne eksudacije u različitim organima i tkivima se naziva cistitis, cista, priraslice, itd. Kada je eksudacija fibrina prekomerna, hemijska ravnoteža krvi je poremećena i nastaje potreba za kalijumom i hloridom. Ako kalijum hlorid nije dostupan, telo će uzeti ova dva elementa iz bilo kog drugog dela koji ih sadrži, kao što je kalijum fosfat (tako lišiti nerve tog sastojka) ili kalcijum hlorid (koji lišava srčani mišić) i tako dalje sve dok se čitav niz neuravnoteženih stanja ne stvori, kojima su data maštovita imena, jer mi konzumiramo toliko mnogo kuhinjske soli (natrijum hlorid), a tako malo soli kalijuma (kalijum hlorid). U prirodi se nalazi obilje kalijum karbonata i hlora u biljkama.
Dr Šok uključuje sledeće biljke kao izvor za kalijum hlorid: atlanski bračić, irska mahovina, rusa, oman, crvena konopljuša, divlji jam, pirevina, kopriva, meksička leptirova trava, kora kasne sremze, jabuka (plod, kora, jabukovo sirće), itd.
Antikatartik biljke sadrže dobru količinu kalijum fosfata, koji omogućuje da fibrin bude ponovo rastvorljiv, obnavljajući ravnotežu krvi i time eliminišući dalje eksudacije. Postoji preko 100 vrsta biljaka koje olakšavaju iskašljavanje sluzi (ekspektoransi) i isti broj koji poseduje umirujuća, sluzna i olakšavajuća svojstva kod zapaljenja (demulcenti). Ove dve grupe se razmatraju zajedno, jer često oba svojstva poseduja ista biljka.
Prava biljka za tvoj specifičan problem
Mi često padamo u šablon korišćenja određene biljke za određene probleme. Mi hoćemo da je koristimo na svakome – kao što su penicilin i sulfonamid prepisivani od strane doktora, kao “univerzalan lek” za svakoga i za sve. Ovo ne radi uvek, čak i sa našim najvećim biljkama, jer ljudi su različiti. Poznavanje svojstava biljaka, nije dovoljno za rad prirodnog lečenja; mi moramo takođe tražiti inspiraciju, da bi odabrali pravi lek za specifičan problem.
Ekspektoransi deluju na plućnu membranu menjajući kvalitet i povećavajući kvantitet sekreta. Olakšavaju pražnjenje tečnosti ili polutečne sluzi iz dušnika, pluća ili bronhija, putem kašljanja i pljuvanja. Oni se mogu dalje klasifikovati kao ekspektoransi koji izazivaju gađenje i stimulativni ekspektoransi. Ekspektoransi koji izazivaju gađenje deluju mehanički kada se daju u velikim dozama, izbacujući sluz kroz povraćanje. Kada se daje u malim dozama, povećavaju osmozu zapaljene sluznice. Stimulativni ekspektoransi u velikoj meri vrše uklanjanje kroz bronhijalnu sluznicu, koju stimulišu (umanjujući lučenje i povećavajući krvni pritisak) dok omogućavaju iskašljavanje.
Demulcenti stišavaju, omekšavaju i ublažavaju iritaciju sluznice. Oni imaju ljigava, sluzna i uljana svojstva koja će u rastvoru, obložiti, štititi, podmazati i ublažiti zapaljenu, nagriženu površinu sluznice ili drugog tkiva od nadražujućih supstanci. Oni štite od iritacije, ukoliko postoji neka štetna supstanca na sluznici, oslobađaju bola kod zapaljenja i obezbeđuju ishranu, da bi se moglo ostvariti zalečenje.
Ove biljke su pogodni nosači, korišćeni da zaustave druge nerastvorljive biljke u mešavinama ili emulzijama, tako da se mogu uzimati oralno. Termin “demulcent” generalno se odnosi na agense sa unutrašnjim delovanjem na sluznicu, a termin “emolijens” odnosi se na slične agense koji imaju spoljašnje delovanje na kožu. Većina demulcenata su emolijensi, kada se primenjuju spolja i u oblogama oni zadržavaju toplotu i vlagu, dok upijaju gnoj iz rana, čireva, apscesa, itd. kroz kožu.
GAVEZ (Symphytum officinale)
DIVIZMA (Verbascum thapsus)
MIŠJAKINJA (Stellaria media)
BELI SLEZ (Althaea officinalis)
CRVENI BREST (Ulmus rubra; U. fulva)
OMAN (Inula helenium)
OČAJNICA (Marrubium vulgare)
KASNA SREMZA (Prunus serotina)
SLADIĆ (Glycyrrhiza glabra)
BAŠTENSKI SLEZ (Alcea rosea)
