Vitamin A i antioksidansi – dr Nil Nidli

Dobro je poznato da je vitamin A potreban za održavanje normalne sluzokože i za normalan vid. Međutim, mali broj ljudi shvata da je, kako to jedan nutricionistički tekst izlaže, “vitamin A esencijalan, bilo direktno ili indirektno, za pravilno funkcionisanje većine telesnih organa”. Zaista, vitamin A je značajan za reproduktivnu funkciju i kod muškaraca i kod žena, a takođe je neophodan za dobro funkcionisanje imuniteta.

 

Vitamin A je prisutan u ishrani kao potpuno aktivni oblik vitamina (zvani provitamin) i predstavlja prekursor jedinjenja koje telo može da pretvori u vitamin A. Najpoznatiji prekursor je beta karotin. Životinjski proizvodi mogu da budu bogati izvori provitamina A, ali toksični efekat se takođe može javiti usled prevelike količine vitamina u ovom aktivnom stanju. Beta karotin je, kao biljna supstanca, bezbedniji. Kada je potrebna aktivnost vitamina A, telo može lako da ga pretvori u aktivni vitamin. Za razliku od samog vitamina A, beta karotin nikada nije toksičan bez obzira na količinu uzimanja, čak iako vaša koža postane žuta.

 

 

I ljudska epidemiologija i istraživanja na životinjama ukazuju da je vitamin A značajan za umanjenje rizika od raka. Jedno klasično norveško istraživanje, objavljeno 1975. godine, objavilo je petogodišnje proučavanje izvršeno na preko 8.000 ljudi. Dr Bjelke je utvrdio da je za bilo koji nivo pušenja slabi unos vitamina A povećavao rizik od raka pluća. Za ukupnu populaciju, koja sadrži pušače i nepušače, oni koji su imali niske nivoe unošenja vitamina A imali su više nego dvostruko veći rizik od raka pluća. Još je impresivnije da su oni koji su nekada ranije pušili bili izloženi četiri puta većem riziku od razvijanja najčešćeg raka pluća povezanog sa pušenjem, ako je njihovo unošenje vitamina A bilo slabo.

 

Novo japansko istraživanje je takođe utvrdilo da su niski nivoi vitamina A u krvi povećali rizik od raka pluća. Oni sa nivoima vitamina A u serumu u najnižoj trećini, imali su skoro šest puta veći rizik od raka pluća u odnosu na one sa nivoima u gornjoj trećini. Ne razvija se svaki rak pluća samo kod pušača. Do 15% slučajeva raka pluća se može javiti kod onih koji ne puše aktivno, ali mogu biti izloženi različitim nivoima pasivnog pušenja. Ti nepušači sa povišenim unošenjem beta karotina iz voća i povrća su imali samo 70% rizika od raka pluća u odnosu na one koji su jeli manje beta karotina.

 

Veliki broj drugih jedinjenja sličnih beta karotinu se javlja kod biljaka. Oni se nazivaju karotenoidi i takođe se mogu pretvoriti u vitamin A. Među neke od njih spadaju beta kriptoksantin, lutein i likopen. Likopen daje crvenu boju jagodama i paradajzu. Hrana koja je naročito bogata likopenom je bila povezana sa prevencijom raka prostate. Harvardsko istraživanje praćenja zdravstvenih radnika je pronašlo da su muškarci koji su jeli sos od paradajza samo jednom sedmično, imali 23% manji rizik od raka prostate od onih koji ga nikada nisu jeli. Oni muškarci koji su jeli proizvode zasnovane na paradajzu deset ili više puta sedmično imali su do 35% manje šansi da obole od raka prostate. Vodeći autor istraživanja dr Edvard Đovanuči (Edward Giovannucci) veruje da likopen može da bude ključni sastojak koji prouzrokuje smanjenje rizika.

 

 

Čemu jedinjenja srodna vitaminu A duguju svoje zaštitne kvalitete? Prvo, ona deluju kao antioksidansi. U ovoj ulozi pomažu da se telo oslobodi hemikalija koje se zovu slobodni radikali, a koje mogu genetički da oštete normalne ćelije i da postave osnovu za rak. (Slobodni radikali su objašnjeni u sledećem poglavlju.) Drugo, izgleda da su jedinjenja srodna vitaminu A sposobna da stimulišu imuni sistem. Miševi kojima je davana dodatna količina vitamina A imali su poboljšano funkcionisanje T-limfocita, koji predstavljaju raznovrsna bela krvna zrnca koja uništavaju ćelije raka. Treće, jedinjenja vitamina A pomažu tkivima tela da se diferenciraju, to jest, da se razviju na normalan način i po pravilnom redosledu. Pošto je rak okarakterisan nedostatkom diferencijacije, neki smatraju da vitamin A može da pomogne preokretanju ranih kanceroznih promena pomažući tim abnormalnim tkivima da prolaze kroz pravilnije stupnjeve rasta.

 

 

Da bismo shvatili značaj delovanja antioksidansa u sprečavanju raka pluća, umesni su određeni komentari o slobodnim radikalima.

 

Svaki molekul ima elektrone koji kruže oko njegovog jezgra. Ti elektroni obično idu u parovima, i čine molekul hemijski stabilnim. Međutim, slobodni radikal je molekul koji ima nesparen elektron. To ga čini veoma nestabilnim. Ima snažnu težnju da stekne još jedan elektron kako bi ga spario sa onim kome nedostaje partner. Često će tokom delića sekunde, slobodni radikal zgrabiti elektron sa susednog jedinjenja. Taj sused koji je izgubio elektron se sada naziva “oksidovan”. Štaviše, samo oksidovano jedinjenje tipično postaje slobodan radikal. Pošto mu sada nedostaje elektron, ima snažnu želju da zgrabi jedan sa jednog od svojih suseda – i obično to čini vrlo brzo. Rezultat je lančana reakcija, u kojoj se oksidacija i oštećenje mogu raširiti sa jednog molekula na sledeći dok nešto ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave lančanu reakciju se nazivaju antioksidansi, koji preobražavaju nestabilne molekule u hemijski stabilno stanje.

 

Dok govorimo o slobodnim radikalima, trebalo bi da istaknem da je zračenje još jedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnih radikala. Ova vrsta proizvodnje slobodnih radikala može da obezbedi velikim delom objašnjenja za povećani rizik od raka kod osoba koje su preživele udar atomske bombe. Postoje stvari koje možemo da učinimo kako bismo ograničili naše izlaganje slobodnim radikalima. Međutim, pošto ih svi živi organizmi proizvode, ne možemo u potpunosti da izbegnemo ta veoma reaktivna jedinjenja. Zbog toga ja ohrab rujem pojedince da ojačaju svoje antioksidativne odbrane kako bi izbegli slobodne radikale.

 

Gde možemo da pronađemo hranu koja je bogata antioksidativnim kapacitetom koji obezbeđuju jedinjenja srodna vitaminu A?

 

 

Pošto je veliko unošenje beta karotina bilo povezano sa niskim stopama određenih vrsta raka, mnogi su zaključili da mogu da se zaštite od tih vrsta raka uzimanjem dodataka vitamina A ili beta karotina. Do sada, medicinska istraživanja ukazuju da ti dodaci ne obezbeđuju koristi koje pruža ishrana biljnom hranom bogatom beta karotinima. Međutim, za one koji ne uzimaju dodatke, što je veći nivo beta karotina u krvi, to je manji rizik i od raka i od srčanih oboljenja.

 

Finsko istraživanje na približno 30.000 muškaraca pušača utvrdilo je da je uzimanje tableta beta karotina do 8 godina u stvari povećalo njihov rizik od raka pluća za 18%. Beta karotin, kao i mnogi antioksidansi, može u stvari da postane slobodni radikal ili paradoksalno da poveća proizvodnju slobodnih radikala kada se sam konzumira u velikim količinama. Međutim, kada se beta karotin kombinuje sa odgovarajućim količinama vitamina C, vitamina E i drugih antioksidanata koji se nalaze u prirodnoj hrani bogatoj beta karotinima, javlja se moćni antioksidativni efekat. Neki se pitaju da li beta karotin može da bude značajniji u krvotoku, kao pokazatelj ishrane bogate biljnom hranom, od posedovanja mnoštva drugih antikanceroznih faktora koji mu se pripisuju. Videćemo veći broj tih jedinjenja kasnije u poglavlju.

 

Postoji još jedna opasnost od dodataka beta karotina. I u istraživanjima na ljudima i na životinjama uzimanje beta karotinskih pilula može da dovede do potrošnje vitamina E u telu. Miševi kao i ljudi su pokazali 40% pad u nivoima vitamina E dok su uzimali beta karotinske tablete. To je samo jedan primer onoga što se označava kao “vitamin-vitamin interakcija”. Postoje desetine takvih interakcija kada uzimanje jednog vitamina povećava ili umanjuje vašu potrebu za drugim. Najbolje je jesti raznovrsnu biljnu hranu koja je bogata uravnoteženom količinom vitamina, kao i drugih supstanci koje štite od raka – od kojih neke još uvek nisu otkrivene.