Delotvornost ultraljubičastih zraka na organizam ogleda se u stimulisanju proizvodnje melanina, pigmenta koji nagomilan u bazalnom sloju kože, daje tenu bronzani odsjaj što predstavlja zaštitu od jakog ultraljubičastog zračenja.
Pomenuto zračenje naročito utiče na metabolizam organizma, a u najvećoj meri na metabolizam minerala. Na ovaj način se ergosterol pod dejstvom ultraljubičastih zraka, transformiše u vitamin B, koji ima značajnu ulogu u metaboličkim procesima fosfora i kalcijuma, bitnih faktora u sistemu zaštite i lečenja rahitisa.
Takođe, ovaj vid zračenja povoljno utiče na rad endokrinih žlezda (sa unutrašnjim lučenjem), nervnog sistema, respiratornog, digestivnog i kardio-vaskularnog aparata.
Intenzitet UV (ultra-violetnih) zraka varira u zavisnosti od različitih faktora:
– Godišnjeg doba – zračenje je jače leti nego u zimskom periodu;
– Geografske širine – što je sunce više, to zraci vertikalnije padaju i shodno tome imaju i jače dejstvo; kada je u pitanju naš geografski prostor smatra se da je u mesecu junu najintenzivnija UV zračenje;
– Nadmorske visine – UV zračenje je jače na planini nego na moru;
– Doba dana – najveći intenzitet je od 9:00-12:00;
– Fenomena refleksije i refrakcije – mnogo je veći intenzitet zračenja na svetlim površinama (sneg, pesak), kao i na sjajnim površinama (led, voda);
– Stepena zagađenosti atmosfere – što je vazduh zagađeniji, zračenje je slabije. Osetljivost organizma takođe zavisi od niza različitih faktora:
– Tokom leta osetljivost ljudskog organizma na UV-zrake je smanjena u odnosu na zimski period;
– Starije osobe i deca su manje osetljivi nego ostale starosne kategorije;
– Žene su za 20% osetljivije nego muškarci;
– Kod žena je osetljivost na UV zračenje izraženija u predmenstrualnom periodu;
– Bolesnici sa hiperfunkcijom tiroidne (štitne) žlezde (Bazedovljeva bolest), ili hipertenzijom (povišenim krvnim pritiskom), sa ekcemom, pokazuju izrazitu osetljivost na UV zrake;
– Negroidna rasa poseduje samo 10% osetljivosti bele rase. Infracrveni zraci (toplotni zraci), zahvaljujući svom termičkom delovanju, uslovljavaju održavanje života na Zemlji. Poznato je da bi bez Sunca Zemlja bila okovana ledom.
Takođe, ovi zraci (IC), višestruko utiču na organizam, olakšavajući njegov metabolizam, ćelijsku razmenu, cirkulaciju.
Što se tiče svetlosnih zraka, njihovo dejstvo je sveobuhvatno, od fotosinteze u svetu biljaka, pa do složenih metaboličkih procesa koji se odvijaju unutar nervne ćelije, uslovljavajući, na ovaj način, vitalne procese. Nedovoljno izlaganje uticaju ovih zraka negativno utiče na rad centralnog nervnog sistema, ostavljajući posledice na ponašanje i psihičku strukturu čoveka. Uticaj sunčevih zraka na psihički sklop ogleda se u karakteristikama nordijskog i mediteranskog tipa, kao i u različitom poimanju života jedinki ova dva tipa.
Iako nam je sunce veliki prijatelj, trebalo bi da uvažavamo nekoliko praktičnih saveta u pogledu sunčanja kao prirodnog lekovitog sredstva:
1) Mada nam se čini poznatim, sunčanje ipak treba obavljati po preporuci lekara;
2) S obzirom da je svaki čovek jedinka za sebe, tako i kada je u pitanju reakcija na sunčeve zrake, helioterapiju (terapiju sunčanjem) treba prilagoditi individualnim potrebama i staviti pod nadzor lekara;
3) Kod primene ovog terapijskog metoda, treba imati u vidu starosno doba, opšte zdravstveno stanje, vrstu bolesti i stepen otpornosti organizma na sunčeve zrake;
4) Najpogodnije vreme za sunčanje tokom dana je između 9:00-12:00 u jutarnjim i 15:00-17:00 u večernjim časovima.
5) Treba se sunčati pre obroka, ili 1-2 sata nakon toga;
6) Sunčanje treba prekinuti ako se javi osećaj malaksalosti, mučnine, povraćanja, groznice, glavobolje, upale očiju (crvene oči), i drugi simptomi koji ukazuju na sunčanicu; ,
7) Tokom sunčanja treba izbegavati direktno izlaganje glave sunčevim zracima. Glavu treba zaštititi šeširom od slame, od platna ili od nekog drugog materijala. Takođe, neophodno je zaštititi oči naočarima za sunce, naročito ako je u pitanju plava boja očiju;
8) Izlaganje tela sunčevim zracima treba da bude postepeno, vodeći računa o dužini izlaganja, kao i o površini tela koju treba sunčati. Onaj deo tela koji se ne sunča, treba pokriti belim čaršavom;
U nastavku, predlažemo jedan od mogućih načina primene helioterapije:
Dan, Vreme izlaganja i Deo tela
Prvi dan, 5 minuta, donja polovina cevanice;
Drugi dan, 10 minuta, od kolena nadole;
Treći dan, 15 minuta, od kukova nadole;
Četvrti dan, 20 minuta, od pupka nadole;
Peti dan, 30 minuta, od polovine grudnog koša nadole;
Šesti dan, 60 minuta, od vrata nadole.
U narednim danima nastaviti sa po 60 minuta sunčanja svakodnevno.
9) Posle svakog tretmana (sunčanjem), treba praktikovati trljanje hladnom vodom, ili hladno tuširanje, ili neku od derivativnih kupki (kupka “Vitalis”, kupka trupa);
10) Kod zastarelih rana (ulceracija) i drugih povreda sa usporenim procesom regeneracije (zarastanja), može se primeniti lokalno sunčanje uz upotrebu lupe. Svetlost se fokusira na površinu rane, a lupa se pomera tako da svetlosni zrak pređe preko cele površine rane. Treba paziti na opekotine. Praktikuju se kratki tretmani u trajanju 5-10 minuta, 2-3 puta dnevno;
11) Kod određenih bolesti (gojaznosti, upale zglobova, nefritisa – upale bubrega, hidropsije – vodene bolesti), preporučljivo je sunčanje uz transpiraciju (znojenje), što olakšava eliminisanje otrovnih materija iz organizma kroz pore na koži. Ovaj vid sunčanja se sprovodi tako što telo umotamo u čaršav i izlažemo ga suncu 3 sata dnevno. Za vreme tretmana može se piti hladna voda (ili čaj). Slično ovome je sunčanje kada se kao pokrivač za telo koriste listovi kupusa ili čička.
