Blaga utrnulost, nesvestica, peckanje i jaki bolovi, mada peckanje i utrnulost zahvataju uglavnom samo palac i tri prsta. Može doći i do teške atrofije palca.

 

Simptomi su obično gori tokom noći ili jutra. Bol se može vremenom proširiti na ruku i rame, i mada najčešće zahvata jednu ruku, može se proširiti na obe.

 

 

Ovaj sindrom predstavlja kumulativni poremećaj koji se razvija tokom vremena usled ponavljajućih škodljivih pokreta ruke i zgloba. Od njega oboli 23.000 radnika godišnje. Središnji nerv u ručnom zglobu je sabijen ili oštećen. Taj nerv kontroliše mišiće palca i osećaj dodira u palcu, dlanu i prva tri prsta. On prolazi kroz veoma mali otvor, veličine 0,5 cm, ispod gornjeg dela ručnog zgloba.

 

Sabijanje ili povreda ovog nerva može izazvati probleme: pritisak zbog koštanih izraslina, inflamatorni artritis ili tendonitis, oticanje usled trudnoće ili zadržavanje vode u telu. 

 

Stopa pojave ovog sindroma se znatno povećala od ’80-tih godina, kada je počela veća upotreba računara. Tetive otiču i sabijaju središnji nerv ruke, izazivajući velike bolove. Najčešći uzrok su brzi i neprestani pokreti prstiju, koji dovode do stalnog pomeranja i povređivanja ručnog zgloba. Sindrom najviše snalazi žene starosti između 29 i 62 godine.

 

Rejnoova bolest, trudnoća, hipotiroidizam, dijabetes i menopauza povećavaju rizik od nastanka ovog sindroma.

 

I neki drugi poremećaji, naročito artritis vrata, ima slične simptome. Međutim, ako su bolovi prisutni u prva tri prsta jedne ili obe ruke, onda je verovatno reč o sindromu karpalnog kanala.

 

 

– Čim počne peckanje, krenite sa laganim vežbama za šaku. Okrećite zglob u krug 2 minuta, pošto se time vežbaju svi mišići oko zgloba, obnavlja cirkulacija i ne dovodi zglob u položaj koji izaziva bol.

 

– Podignite ruke iznad glave i okrećite ruke u krug istovremeno sa okretanjem šake. Dodajte i neke vežbe za vrat: pogledajte preko desnog, pa preko levog ramena. Naučite da vežbate i da budete opušteni u isto vreme.

 

 

– Vitamin B6 (100 mg, 2 puta dnevno) naročito je važan za rešavanje ovog problema! U jednom istraživanju, kod dve trećine onih koji su uzimali ovaj vitamin bilo je vidljivo poboljšanje. Nemojte uzimati velike doze.

 

– Jedite svakog dana po komad svežeg ananasa, 1-3 sedmice. Bromelain iz njega će smanjiti otok i bol. Niacinamid (2000 mg) poboljšava cirkulaciju.

 

– Vitamin C (sok limuna i kivi), vitamin E (400 jedinica) i laneno ulje (2 kašičice dnevno).

 

– Jedite samo umerene količine hrane koja sadrži oksalnu kiselnu (cvekla, zeleniš cvekle, kiseljak, blitva, kupusi, peršun, špargla). Izbegavajte spanać i naročito rabarbaru. I riba sadrži oksalnu kiselinu. A oksalna kiselina sprečava apsorpciju kalcijuma.

 

– Izbegavajte so i hranu sa natrijumom, jer time se zadržava voda u telu.

 

 

– Aloja, hajdučka trava i juka obnavljaju elastičnost zgloba i ublažavaju upalu. Kapica ublažava mišićne grčeve i bol. Ulje od zimzelena takođe ublažava bol i podstiče cirkulaciju do mišića. Kurkuma sadrži kurkumin – vrlo jako jedinjenje protiv upale. Kim sadrži jedinjenja koja deluju protivupalno, protiv bolova i otoka. Ekstrakt ginka bilobe (2-3 puta dnevno) poboljšava cirkulaciju krvi.

 

– Vrba sadrži salicilate koji ublažavaju bol i otok. Stavite u vodu 1-2 kašičice osušene isitnjene kore ili 5 kašičica sveže kore, neka se kuva 10 minuta, onda procedite, dodajte limunadu (da prikrije gorak ukus), i pijte 2-3 šolje dnevno.

 

 

– Stavite kesu sa ledom na zglob, da biste ublažili bol. Nemojte primenjivati toplotu, jer ćete time povećati otok.

 

– Probajte da smanjite broj učestalih pokreta ruku i zgloba pri obavljanju nekog zadatka. Ako je moguće, prestanite sa takvim pokretima na nekoliko dana, i vidite da li dolazi do poboljšanja. Ako je došlo, onda probajte da radite polako, ili ako je moguće, zamenite se sa nekim ko radi neki drugi posao. Jer ako stalno budete radili isto i uvrtali ručni zglob pod pritiskom ili teretom, onda će nastati sindrom karpalnog tunela.

 

– Nemojte se gojiti, jer višak kilograma stavlja još veći pritisak na karpalni tunel.

 

– Neka vam ruke budu uz telo i ručni zglobovi ispravljeni tokom spavanja, zato što ako vam se na primer desi da pružite ruku na stranu i da ruka visi sa kreveta, onda nastaje veći pritisak na onaj središnji nerv ruke.

 

– Možda biste mogli da privremeno nosite steznik za šaku, tokom noći, kako bi zglob ostao ispravljen sve vreme.

 

– Nemojte stavljati zavoj na zglob, jer se tako ometa cirkulacija.

 

– Ako morate da nosite nešto, onda neka držaljka bude veličine koja odgovara vašoj šaci, jer prevelika ili premala držaljka može naneti povredu zglobu.

 

 

Ovaj sindrom predstavlja sve veći problem savremenog doba. Evo nekoliko sugestija kako možete da ga izbegnete:

 

– Koristite neki alat umesto što nasilno iskrivljujete zglob.

 

– Ručni zglob neka vam veći deo vremena u radu bude prav (da podlaktica i šaka budu u istoj ravni).

 

– Kada uzimate neki predmet, radite to celom šakom i svim prstima.

 

– U radu, oslanjajte se na snagu cele ruke, ne samo šake. Na primer, pri udaranju čekićem, nemojte samo zamahnuti iz zgloba šake, već celom rukom.

 

– Nemojte rukama cediti mokar veš. Muzičari (naročito pijanisti) ne treba da sede na preniskoj stolici, da ne bi krivili šake.

 

 

– Pri kucanju, pisanju ili radu sa papirima za stolom, neka vam leđa budu prava, a laktovi pod uglom.

 

– Kucanje predstavlja poseban problem. Koji položaj je najbolji za kucanje? Postavite šake tako da palac na ruci bude u ravni sa podlakticom, a ruka u približno istom položaju kao kada držite olovku. Time karpalni tunel ostaje što je otvorenije moguće. Ispred tastature stavite i jastuče za ručni zglob.

 

– U tu svrhu bitna je visina stolice i stola (sa tastaturom i mišom na njima).

 

– Idealno bi bilo da je miš blizu vašeg tela, tako da ne morate da pružate ruku do njega. Pažljivo pregledajte kako ćete urediti radni sto. Ako je neophodno, pitajte šefa da li možete da donesete svoj sto. Uredite ga tako da vam odgovara u svemu pri radu.

 

– Stolica na poslu bi trebalo da bude visine koja vama odgovara, i treba da ima naslone za ruke. Kada se ruka oslanja na njih, onda se šake odmaraju. Kada treba da radite na tastaturi, onda podignite malo naslone, i radite držeći zglobove pravim.

 

– Kada radite sa mišem, ruka isto treba da vam bude na naslonu i malo ispružena do miša, s tim da zglob ostaje prav. (Autor ovog članka upravo kuca na takav način.) Ključ u izbegavanju sindroma karpalnog tunela jeste da pri kucanju ručni zglobovi budu ispravljeni.

 

– Kompjuterski ekran treba da bude udaljen oko 0,6 m i malo ispod vaše linije gledanja.

 

– Pre početka nekog ručnog rada, vežbajte prste i zglobove nekoliko minuta, da biste ih zagrejali. Svakog sata napravite pauzu od rada. Prodrmajte šake što češće tokom dana.

 

– Pogledajte i članak „Teniski lakat“.