Četiri su sveće polagano gorele. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva je sveća rekla : “Ja sam mir. Nažlost, ljudi me ne uspevaju sačuvati, mislim da ću se ugasiti.“ -I odmah se ugasila .
Druga je sveća rekla : “Ja sam vera. Nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam. Nema smisla da i dalje gorim.” -Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treća je sveća žalosno progovorila: “Ja sam ljubav. Nemam više snage. Ljudi zaboravljaju na mene, i to koliko sam im potrebna. Oni ne ljube ni svoje najbliže.” -I bez oklevanja se ugasila.
Odjednom je ušlo jedno malo dete i ugledalo tri ugašene sveće. “Šta je to? “ upitalo je dete. “Vi ste trebale svetleti do kraja.” I rekavši to, počelo je plakati .
Utom je progovorila četvrta sveća: “Ne boj se, dok ja gorim, moćićemo upaliti ugašene sveće. Ja sam nada.”
Detetu su zablistale oči od radosti dok je sa upaljenom svećom vraćalo svetlo ugašenim svećama.