Suncokret potiče iz Severne Amerike gde su ga Indijanci koristili na mnogo različitih načina još 900 godina pre Hrista. U svom sastavu sadrži skoro 23% belančevina. Sve esencijalne aminokiseline su u njemu zastupljene u znatnoj količini.
Od masnoća koje se nalaze u suncokretovom semenu, 50% ih je mnogostrukonezasićenih, od kojih najveći postotak otpada na esencijalnu linolensku masnu kiselinu kao važnog koji sadrži omega 6 masnih kiselina, za koje je poznato da snižuju nivo holesterola u krvi. Oleinska kiselina je, kao važna jednostrukonezasićena masna kiselina, takođe zastupljena u znatnom postotku.
Suncokretovo semenje sadrži veću količinu vitamina E (50 mg/100gr), što je veoma važno zbog mnogostrukonezasićenih masnih kiselina, koje uz ovaj vitamin, koji je antioksidans, neće stvarati kancerogene slobodne radikale. Upravo zbog toga je najbolje upotrebljavati neophodne masnoće direktno iz semenja.
Suncokretove semenke su veoma dobar izvor raznih minerala – kalcijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, kalijuma i gvožđa, kao i vitamina, naročito B kompleksa i vitamina A. Sve to zajedno sa dosta vitamina E čine ga izvrsnom namirnicom koju bi trebalo redovito koristiti.
Samljevenog ga se može dodavati različitim jelima: umacima, može ga se koristiti i za doručak kao sastavni deo muslija ili granole. Izmiksan, uz dodatak vode i začina, može poslužiti kao preliv. Od njega se mogu napraviti hranjivi raw sirevi i namazi, a cele semenke se mogu dodavati smesi prilikom spremanja hleba i raznovrsnih kolača. Osim toga, različita mleka od orašastih plodova mogu se tokom pripreme obogatiti i suncokretom.
