Naučnici veruju da na oko 40% svog osećanja sreće možemo da utičemo svojom voljom.
Dr Sonja Ljubomirski sa Univerziteta Kalifornija koja se bavi istraživanjem sreće, tvrdi da životne okolnosti (bogatstvo, izgled itd) utiču na sreću samo 10%, za oko 50% zaslužna je genetika, a onih 40% naše sreće zavisi od toga šta sami, svesno i namerno, činimo da bismo bili srećni. Pa, ako je tako, hajde da učinimo sve što možemo da budemo srećni i dobro raspoloženi!
1. Gledajte stare fotografije
Kada ste neraspoloženi, prelistavajte albume sa slikama svoje dece kad su bila mala, ili slike sa odmora koji vam je ostao u posebno lepoj uspomeni. Istraživači sa Otvorenog univerziteta iz Velike Britanije su otkrili da muzika i čokolada ne podižu raspoloženje, alkohol i gledanje televizije podižu raspoloženje za samo 1%, dok gledanje fotografija čini da se ljudi za 11% osećaju bolje. Možda nije loša ideja da napravite izbor omiljenih fotografija i da ih držite u posebnom folderu u kompjuteru, kako bi vam bile brzo i lako dostupne, ili da ih postavite da se vrte na ekranu kao skrin sejver.
2. Koristite mirise koji smiruju
Ukrasite kancelariju mirisnim svećama ili raspršivačima mirisa i koristite ih kada je radni dan posebno stresan! Austrijski naučnici su istraživali uticaj mirisa na raspoloženje. Jednu grupu ispitanika su izložili mirisu pomorandže, a drugu mirisu lavande, dok kontrolna grupa nije bila izložena nijednom mirisu. Ispostavilo se da su ispitanici koji su bili izloženi pomenutim mirisima bili manje napeti, a pozitivniji i smireniji, u odnosu na one koji nisu bili izloženi mirisima.
3. Podignite roletne!
Najbrže ćete se osetiti srećnijima ako pustite sunce da vas ujutro probudi. Jedno istraživanje na više od 450 žena otkrilo je da su one koje su „primale“ najviše svetlosti, posebno ujutro, bile bolje raspoložene, ali i da su bolje spavale.
Jedan od saveta je i da doručkujete sedeći blizu osunčanog prozora, ali i da vežbate uz svetlo jutarnjeg sunca. Neki istraživači smatraju da kombinovanje vežbanja sa jutarnjim izlaganjem suncu može da poveća blagotvorne efekte sunčeve svetlosti na raspoloženje, ali i pažnju i san, kaže dr Entoni Levit sa Univerziteta Toronto koji se bavi istraživanjem uticaja svetlosti na čoveka.
4. Prošetajte!
Tokom radnog dana, ako je moguće, izađite nekoliko puta u kratku šetnju. To se posebno odnosi na zaposlene koji rade u prostorijama bez prozora. „Nekoliko istraživanja je pokazalo da ljudi koji su više izloženi sunčevoj svetlosti tokom dana imaju manje problema sa snom i manje su depresivni, a postoje i dokazi da svetlo utiče na pažnju i produktivnost“, kaže dr Danijel Kripke sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, stručnjak za svetlost i san.
Ako imate vremena, šetajte po dnevnoj svetlosti. „Mnogi ljudi preskaču vežbanje kada nisu raspoloženi, jer nemaju mentalnu energiju koja bi ih pokrenula“, kaže stručnjak za mentalno zdravlje i za vežbanje, dr Džek Reglin sa Univerziteta Indijana. „Ali, trik je u tome da pronađete pravo vežbanje za raspoloženje u kome se nalazite.“ Kada se borite sa lošim raspoloženjem, radite lagane vežbe. „Istraživanja pokazuju da čak i najmanja fizička aktivnost može da popravi raspoloženje“, kaže dr Reglin. „Zato, ako niste raspoloženi za vežbe jačeg tempa, bavite se lakšim aktivnostima kao što je rad u bašti ili šetnja po parku. Shvatite to kao mentalnu rekreaciju, ne kao vežbanje.“
5. Potrudite se da delujete srećno
Čak i ako se naterate da se osmehujete, to će biti korisno. Istraživanja pokazuju da čak i promena u mišićima lica može da podigne raspoloženje, kao i dobro držanje tela, kaže dr Sonja Ljubomirski sa Univerziteta Kalifornija. „Ako se ponašate kao srećna osoba, možete da iskusite pozitivne društvene posledice. Na primer, da imate više socijalnih kontakata, da ljudi budu ljubazniji prema vama, a sve to može da ima pozitivne posledice.“
6. Organizujte radni prostor
Radni sto zatrpan papirima ili radna površina u kuhinji na kojoj nema mesta za rad, mogu da vas unervoze. Dr Elen Aron, autor knjige Izuzetno osetljiva osoba, kaže da vas zatrpan, neorganizovan radni prostor stalno podseća na stvari koje je trebalo da uradite, a niste, što opet može da utiče na to da se osećate neuspešnim. „I iluzija reda je dovoljna da olakša umu“, kaže dr Aron.
7. Mislite na dobre stvari!
Ubrzavanje procesa mišljenja može ubrzano da donese dobro raspoloženje, kaže psiholog sa Prinstona, Emili Pronin. Na primer, ako vas neko izluđuje, dajte sebi 30 sekundi da napravite spisak svih dobrih stvari koje je ta osoba učinila u prošlosti, pa ćete se odmah osećati bolje. Istraživači još nisu sigurni da li brzo razmišljanje deluje na lučenje dobrih hemikalija u mozgu, ili deluje tako da skreće misli i na taj način poboljšava raspoloženje. Ali – deluje!
8. Priuštite sebi mala zadovoljstva
Ali, pre nego što potrošite novac u tržnom centru, pročitajte sledeće redove. Mnoge osobe se časte novim komadom odeće kada su neraspoložene. Međutim, psiholog Mirjam Tatzel sa Empajer stejt koledža je u svom istraživanju otkrila da su oni koji su novac potrošili na prijatnu večeru u restoranu ili su kupili karte za koncert ili pozorište, bili srećniji od onih koji su kupili odeću ili nakit. Takođe, odlazak na večeru ili koncert omogućavaju vam da kvalitetnije provedete vreme sa porodicom ili prijateljima.
9. Budite u tišini
Odmor, mir, tišina, samoća, takođe mogu da donesu radost. Neka istraživanja govore o tome da povremeno imamo potrebu da se povučemo i osamimo. U jednom istraživanju, tri bebe su okrenule glavu i zatvorile oči nakon preterane stimulacije. Majke koje prepoznaju ovo ponašanje svojih beba i daju im vremena za odmor, imaju srećnije bebe koje je lakše podizati. Dajte sebi malo mira tokom dana: odmaknite stolicu od radnog stola, zatvorite oči, mislite o nečem prijatnom.
10. Družite se sa veselim osobama
Istraživanja pokazuju da druženje sa veselim komšijama i prijateljima više utiče na sreću od druženja sa optimistički raspoloženim bliskim rođacima. Poenta je u broju, odnosno učestalosti ovih susreta. Veseli, duhoviti prijatelji koji žive u krugu od jednog kilometra za 42% podižu vaše raspoloženje, izmerili su naučnici. Ako vaši prijatelji žive malo dalje, u krugu od nekoliko kilometara, šanse da budete srećni padaju na 22%, verovatno zato što ih u tom slučaju ređe viđate. Druga istraživanja su pokazala da se „veoma srećni ljudi“ druže sa svojim komšijama i prijateljima sedam puta više tokom godine od onih koji su manje srećni.
11. Seckajte povrće
To je omiljena aktivnost dr Endrjua Vejla, vodećeg stručnjaka za integrativnu medicinu. Nakon posebno stresnog dana, dr Vejl tvrdi da ga smiruje kuvanje. „Ima nešto u seckanju povrća i kreiranju jela, ceo proces kuvanja nutrališe moje negativno mentalno stanje.“ Dr Vejl koristi kuvanje kao antistresnu metodu.
12. Činite dobra dela
Ljudi koji volontiraju, odnosno, služe zajednici ne očekujući naknadu, srećniji su od onih koji to ne rade, bez obzira na njihov društveno-ekonomski status. To je potvrdilo nekoliko istraživanja. Bavite se dobrotvornim radom, učestvujte u akcijama koje se pokreću u vašoj lokalnoj zajednici, ili jednostavno, pomozite susedu ili učinite nešto nesebično za svoje bližnje ili kolege, ne očekujući neku uslugu za uzvrat. Odmah ćete se osećati bolje! Istraživači veruju da volontiranje podiže nivo sreće jer povećava saosećanje, što opet čini da budete zahvalni za sve dobre stvari u svom životu.
