Rad srca je stalan, ritmičan i nezavistan od volje čoveka. U toku 24 sata srce se 8 sati steže, 8 sati rasteže i 8 sati miruje, sve se to naizmenično obavlja oko 70 puta u minutu, toliko puta se zapaža i otkucavanje pulsa. Arterije dovode krv u organe i natapaju svaku ćeliju tkiva snabdevajući je hranom i kiseonikom, dok vene iz organa odvode krv koja sadrži ostatke sagorevanja da bi oslobodile tečnost, ona je sastavljena od krvne bezbojne tečnosti (plazme), i od crvenih i belih krvnih zrnaca. Krvi u krvotoku ima 5-6 litara, dok u 1 ml krvi ima oko 5 miliona crvenih krvnih 7.000-8.000 belih krvnih zrnaca.
Crvena krvna zrnca se snabdevaju u plućima kiseonikom iz vazduha i odatle ga raznose svim ćelijama. Ona se troše i ne traju duže od 30 dana, uloga im je više mehanička i služe više kao raznosači.
Bela krvna zrnca su žive i bezbojne ćelije, pokretljive i sa dosta širokim domenom kretanja. Ona, po potrebi, napuštaju krvne sudove, i vraćaju se u njih, probijajući se kroz zidove sudova, prelaze u međućelijski prostor, u tkivo organa napadaju i razaraju strana tela i bakterije koje su prodrle u organizam.
Bela krvna zrnca su organizovana odbrana organizma i predstavljaju odbrambenu armiju tela. Ona su budi čuvari tela od infekcija i njihov broj poraste za nekoliko puta u slučaju opasnosti i odbrambene potrebe. Povećanje broja belih zrnaca u krvi najsigurniji je znak da je organizam ugrožen, da je bolest na pragu i da je organizam već mobilisao svoju armiju u svrhu odbrane.
Šta škodi krvotoku ?
Alkohol utiče štetno na srčani mišić, degeneriše ga i razara, tako da srce postane mekano, mlitavo i slabo. Alkohol razara takođe i krvne sudove, dovodi do prskanja arterija, najčešće kod moždanih arterija (šlog i oduzetost). Zamara i truje srčani mišić, izaziva ubrzani ritam i zadihanost, što vremenom dolazi do poznatog proširenog i mlitavog srca alkoholičara.
Duvan dovodi do poremećaja srčanog ritma, izaziva srčano uznemirenje „lupanje srca“, prouzrokuje trovanje sa gađenjem, nesvesticom i teškom glavoboljom, zatim prouzrokuje razaranje crvenih krvnih zrnaca i poznate „anemije pušača duvana“, sa stalnim bledilom, podnadulošću, naročito mladih osoba. Lupanje srca i angiozni napadi prestaju sa prestankom pušenja duvana.
Zarazne bolesti kao reumatizam, sve vrste tifusa, šarlah, difterija itd. napadaju srčani mišići komplikuju se raznim srčanim oboljenjima. One razaraju i slabe srčani mišić, tako da najveći broj umrlih u težim zaraznim bolestima završava od srčane iznemoglosti.
Neracionalna ishrana, jednolična i preterana, dovodi do gojaznosti i stvaranja obilne rezerve masti, koje se nagomilavaju i u srčanom mišiću prouzrokuju i masnu degeneraciju. Ona takođe stvara masne holesterinske naslage i u zidovima arterija formira aterome i arteriosklerozu. Ateriomatozni zidovi krvnih sudova gube elastičnost, tanje se, proširuju, postaju krti i dolazi do njihovih prsknja ili zapušavanja, te u prvom slučaju dolazi do krvarenja, a u drugom do lokalne anemije i srčane kapi (infarkt).
Fokalne infekcije su lokalna hronična zarazna žarišta izazvana bakterijama u pojedinim organima, usled hroničnih oboljenja zuba i krajnika stvaraju se legla zaraznih bakterija. One putem krvi napadaju povremeno ili stalno pojedine osetljive organe, kao što su srce i bubrezi i dovode do njihovog obolevanja. Mnoga su srčana i bubrežna obolenja sprečena ili saniranjem bolesnih zuba ili otklanjanjem krajnika.
Neumereni fizički napori, naročito kod mladih osoba u rastenju i razvoju, najčešće kod sportista, proširuju srčani mišić umeto da ga jačaju, dovode do hronične srčane premorenosti, i do trajne nesposobnosti za rad. Mnogobrojni sportisti i radnici na teškim fizičkim radovima bez postepenog uvežbavanja, obično za vreme napornih takmičenja, zamaraju srčani mišić, proširuju ga, slabe, te tako postaju srčani invalidi. Srce jača samo pri sistematskom vežbanju, a slabi i proširuje se kod naglih i preteranih napora.
Duga stajanja, i drugi slični nepovoljni položaji tela, najčešće u vezi sa profesionalnim radom, utiču nepovoljno na krvotok naročito na vene nogu, te izazivaju zastoj u krvotoku, proširenje vena, lošu cirkulaciju i nagomilavanje krvi u pojedinim organima ili delovima tela, što dovodi do daljih komplikacija i infekcija, a potom do onesposobljavanja za dalji rad.
Kako sačuvati i poboljšati krvotok ?
-Higijena krvotoka se sastoji u izbegavanj i otklanjanju svih uzroka štetnih po organe krvotoka i njihov rad.
-Vežbama i radom postepeno uvežbavati celokupnu mišićnu snagu.
-Umereno jesti i piti i time održavati idealnu telesnu težinu.
-Koristiti što češće i što duže čist vazduh i šetnje u slobodnoj prirodi.
-Izbegavati upotrebu alkoholnih pića, naročito žestokih.
-Pušenje duvana svesti na minimalne količine, a najbolje je ostaviti cigarete u potpunosti.
-Izbegavati nagle i iscrpljujuće napore svake vrste, naročito u cilju nerazumnih takmičenja i rivaliteta.
-Postepenost i sistematsko uvežbavanje pri radu i telesnim vežbama dovodi do jačanja srčanog mišića, boljeg krvotoka i veće otpornosti krvnih sudova.
-Telesne vežbe su korisne za srce i krvne sudove, ako se razumno praktikuju prema dobu uzrasta, polu i telesnoj razvijenosti i ako se postepeno izvode i uvežbavaju.
-Ishrana mora biti dovoljna, raznovrsna i uravnotežena.
-Gojaznost opterećuje srce i mišićno tkivo, degeneriše ih i slabi, podiže krvni pritisak, dovodi do arterioskleroze, skraćuje trejanje života i slabi radnu moć.
-Borba protiv preterane ishranei gojaznosti je borba za zdravo srce, izdržljivost krvnih sudova, dug život i trajnu radnu sposobnost.
-Život u prirodi i na čistom vazduhu, šetnje, trčanja, igranja, plivanje, kupanje (vodeno, vazdušno i sunčano) krepe i jačaju srce, krvne sudove i zdravlje.
Nepodesna odeća i obuća, naročito tesna, stezanja raznim pojasevima, podvescima, elastičnim i najlon čarapama otežavaju krvotok pojedinih organa, izazivaju lokalne anemije na jednoj, a nagomilavanje krvi na drugoj strani, dovode i do raznih oboljenja, deformacija i invaliditeta.
