” Kroz nestrukturisanu, otvorenu i kreativnu igru deca uče pravila sveta oko njih. Dok se igraju u prirodi, deca istražuju svim svojim čulima, otkrivaju novi život, stvaraju bolje svetove i međusobno pregovaraju da bi stvorili okruženje pogodno za igru“.
1. Igra u prirodi je aktivnost koja obuhvata sva čula. Dok su napolju, deca će videti, čuti, omirisati i dodirnuti stvari koje im nisu na raspolaganju dok se igraju unutra. Njihov mozak na jedinstven način radi dok obrađuje ove nove podsticaje.
2. Igra u prirodi spaja neformalnu igru i formalno učenje. Deca mogu na praktičan način primeniti koncepte koje su naučili u školi dok se igraju napolju. Na primer, kada vide i dodirnu korenje drveta, podsetiće se kako je njihov učitelj pričao o načinu na koji se biljke hrane.
3. Igra u prirodi stimuliše kreativnost. Robin Mur (Robin Moore), stručnjak za dizajniranje okruženja za igru i učenje, kaže: “Priroda i prirodni materijali podstiču bezgraničnu dečiju maštu i služe kao sredstvo inventivnosti i kreativnosti.” Stene, kamenje i zemlja daju neograničene mogućnosti za igru koje se svaki put mogu drugačije prikazati kada dete izađe napolje.
4. Igra u prirodi je otvorena. Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste maštu, kreativnost, inteligenciju i pregovaračke sposobnosti na unikatan način.
5. Igra u prirodi smanjuje nervozu. Vreme provedeno napolju psihološki smanjuje nervozu. Deca su otvorenija i opuštenija posle boravka u prirodi, kada se vrate u tradicionalnije okruženje u kome uče.
6. Igra u prirodi povećava raspon koncentracije. Vreme koje deca provedu u nestrukturisanoj igri napolju prirodno povećava koncentraciju dece. Deca koja imaju problema sa zadacima koji uključuju olovku i papir ili duže mirno sedenje često su mnogo uspešnija nakon vremena provedenog napolju.
7. Igra u prirodi je maštovita. Zato što ne postoje obeležja, prethodno začete ideje i pravila, deca moraju razumeti svet oko sebe. U ovom načinu igre deca koriste svoju maštu onako kako je ne koriste kada se igraju unutra.
8. Vreme provedeno u prirodi razvija poštovanje prema drugim živim bićima. Deca razvijaju empatiju, sposobnost da uoče osećanja drugih ljudi, tako što se igraju sa stvorenjima u prirodi. Posmatranje bubice, lastavice ili veverice koja juri uz drvo daje deci mogućnost da uče od drugih i tako rastu.
9. Igra u prirodi podstiče rešavanje problema. Dok deca upravljaju svetom u kome su napravili pravila, moraju naučiti šta funkcioniše a šta ne, koji način donosi uspeh a koji promašaj, kada da nastave sa pokušajima i kada da stanu.
10. Igra u prirodi podstiče sposobnosti tolerancije. U okruženju gde deca stvaraju zabavu, pojaviće se prirodne vođe. Jedno dete će dominirati u objašnjavanju kako da se odigra igra, dok će drugo uživati da postavlja fizičke izazove u igri sa preprekama. Svi tipovi sposobnosti tolerancije su potrebni i podstaknuti.
11. Igra u prirodi proširuje rečnik. Dok se igraju napolju, deca će možda videti žir, vevericu i kumulusne oblake. Kad se susretnu s tim, njihov rečnik će se proširiti onako kako nikada ne bi mogao da su unutra.
12. Igra u prirodi poboljšava sposobnost slušanja. Dok deca pregovaraju o pravilima izmišljene igre, moraju dobro da slušaju jedni druge, pitaju za objašnjenje i razrađuju detalje objašnjenja onako kako ne moraju kada igraju poznate igre unutra.
13. Igra u prirodi poboljšava sposobnost komunikacije. Nisu jasna pravila izmišljene igre? Nisu sigurna kako da se popnu uz drvo ili naprave kućicu za ptice? Deca moraju naučiti da ispituju i razjašnjavaju da bi razumeli kao i da objasne tako da ih drugi razumeju.
14. Igra u prirodi podstiče saradnju. Onda kada nije jasno postavljeno ko pobeđuje a ko ne, deca zajedno rade da bi postigla cilj. Možda će zajedno preći poligon sa preprekama koji su napravili, ili će napraviti kućicu za ptice. Zajedno prave kompromise i rade zajedno da bi postigla željeni ishod.
15. Vreme provedeno u prirodi pomaže deci da primete dizajn. Priroda je savršeni dijajn. Latice cveća, žile na listu, kora drveta – to su sve šabloni koji oslikavaju savršeni dizajn našeg Tvorca. Pravljenje šablona je ključna sposobnost za ranu matematiku.
16. Igra u prirodi pomaže deci da uoče sličnosti i razlike. Sposobnost da sortiraju predmete i primete sličnosti i razlike među njima je takođe važna osobina zs uspeh u matematici. Vreme provedeno u prirodi daje brojne mogućnosti za sortiranje.
17. Vreme provedeno u prirodi poboljšava imuni sistem dece. Zdrava deca su bolji đaci. Kad deca provode sve više vremena napolju, njihov imuni sistem je jači i time se smanjuje odsustvo iz škole.
18. Igra u prirodi povećava nivo fizičke aktivnosti. Deca koja se igraju napolju verovatno neće biti gojazna i verovatno će biti aktivni đaci. Deca koja se igraju napolju kada su van škole su spremna kada je potrebna pažnja za učenje u učionici.
19. Vreme provedeno u prirodi povećava upornost. Igre u prirodi često traže upornost- Deca moraju stalno da pokušavaju iznova ako im eksperiment ne uspe. Ako grana ne dosegne sasvim preko potoka, ili kora drveta ne pokrije sasvim njihovu kućicu za vile, moraju pokušavati dok ne uspeju.
20. Igra u prirodi je zabavna. Srećna deca su uspešni đaci. Deca su prirodno srećna kada se kreću, igraju i stvaraju napolju. Zadovoljstvo ih dalje otvara za eksperimentisanje, učenje i razvijanje.
Napisala: Stejsi Loskalzo
Izvor: www.nezavisnodomacinstvo.com
