Za opštu populaciju, umanjenje sistolnog krvnog pritiska od 3 mm bi proizvelo: 11% manje šlogova – 7 % manje infarkta – 5% manje smrtnih slučajeva.
Vidimo da relativno malo sniženje krvnog pritiska ima značajan uticaj na bolesti srca i krvnih sudova. Zapanjujuće je razmotriti šta bi se desilo kada bi svi sa povišenim krvnim pritiskom snizili svoj krvni pritisak za samo 3 mm.
Najmanje 27.500 života bi bilo spaseno svake godine, a da ne spominjemo mnogo više ljudi čiji životi ne bi bili značajno pogoršani zbog šloga ili infarkta. Te činjenice, zajedno sa drugim bitnim informacijama koje su nam sirom dostupne, trebalo bi da nas motivišu da učinimo sve što možemo u sopstvenim životima kako bismo sprečili ili popravili povišeni krvni pritisak.
Naš pristup kontroli krvnog pritiska zavisi od tipa hipertenzije koji neka osoba ima. Postoje dva glavna tipa povišenog krvnog pritiska: Sekundarna hipertenzija je prouzrokovana drugim oboljenjima. Postoji dosta primera za to.
Na primer, oboljenje nadbubrežne žlezde, male žlezde za proizvodnju hormona koja se nalazi neposredno iznad bubrega, može da proizvede višak hormona koji prouzrokuje povišeni krvni pritisak. Prekomerna proizvodnja hormona žlezde u predelu vrata, zvane tireoidea, može da prouzrokuje povišeni krvni pritisak. Povišeni krvni pritisak može da ošteti bubrege.
Sa druge strane, oboljenje bubrega (usled problema nevezanih sa hipertenzijom) može samo po sebi da prouzrokuje povišeni krvni pritisak. Postoje i drugi razlozi za sekundarno povišeni krvni pritisak.
Za one sa sekundarnom hipertenzijom, tretman je obično direktan. Tražimo bolest koja je u osnovi problema i koja prouzrokuje povišeni krvni pritisak i zatim lečimo tu bolest. Izlečenje bolesti rešava problem krvnog pritiska. Nažalost, lečenje nije tako jednostavno za većinu osoba sa hipertenzijom. 90% osoba sa povišenim krvnim pritiskom ima primarnu hipertenziju.
Šta možemo da ponudimo u pogledu lečenja kada je njihovo stanje prouzrokovano lošim načinom života zajedno sa urođenom podložnošću? Koje korake takve osobe treba da preduzmu kako bi spustile svoj krvni pritisak na normalu? Uobičajeni odgovor bi bio da uzimaju lekove koje im prepiše lekar. Ne tako davno, to je izgledalo kao jedini odgovor. Mi sada znamo da to obično nije najbolji odgovor.Postoji nekoliko razloga za to:
– Svaki lek ima višestruke potencijalne sporedne efekte – uključujući efekte na kvalitet života koji često prolaze nezapaženi od strane korisnika lekova.
– Povišeni krvni pritisak, čak iako se kontroliše lekovima (a ne načinom života), prouzrokuje postepeno propadanje moždane mase što slabi sposobnosti i inteligenciju pacijenta. Nekontrolisani povišeni krvni pritisak prouzrokuje iste probleme.
– Manje od polovine onih koji uzimaju lekove snizi svoj pritisak ispod 140/90
- Cena lekova.
– Snižavanje krvnog pritiska lekovima nije podudarno snižavanju krvnog pritiska na prirodan način.
Ljudi koji uzimaju lekove za sniženje pritiska imaju više stope srčanih oboljenja od ljudi koji imaju identični krvni pritisak bez upotrebe lekova.
Očigledno je da je poželjniji metod kontrolisanja krvnog pritiska prihvatanje promena načina života da bi se krvni pritisak snizio na prirodan način. Pošto je sam način života prouzrokovao povišeni krvni pritisak, zašto ga ne sniziti promenama načina života?
Da li je moguće sniziti krvni pritisak promenama načina života?
Dobre vesti su da medicinska istraživanja pokazuju da taj pristup zaista deluje.
Logično pitanje je: “Koliko sniženje krvnog pritiska mogu da očekujem ako sam voljan da izvršim promene načina života?” Odgovor zavisi od toga kolike promene ste voljni da usvojite.
Približno 80% osoba sa hipertenzijom će moći da snizi krvni pritisak na bezbedan nivo, bez lekova, ako prihvate sve promene koje se sugerišu i preporučuju. Ostalih 20% će takođe moći da snizi pritisak na bezbedan nivo kombinovanjem tih promena načina života sa određenom količinom lekova.
Koje promene načina života će proizvesti sniženje krvnog pritiska? Navešćemo tri istraživanja da bismo odgovorili na to značajno pitanje.
Specifične promene načina života za sniženje krvnog pritiska
Nacionalni institut zdravlja je sponzorisao istraživanje koje je pokazalo moć promena načina života da snize krvni pritisak. Preko 900 ispitanika (muškaraca i žena, crnaca i belaca) sa blagom hipertenzijom je uključeno u program promene načina života. Tačnije, učesnici programa su prvobitno imali dijastolni krvni pritisak u opsegu od 85-99 (u proseku 90,5). Sistolni krvni pritisak je u proseku iznosio 140,4. Neki od ispitanika su stavljeni na režim promene načina života, dok su ostali lečeni samo jednom vrstom leka za sniženje krvnog pritiska. Sniženje krvnog pritiska za grupu tretiranu samo promenama načina života je prikazano u tabeli
Promene načina života mogu da snize krvni pritisak. Četiri istovremene promene načina života su umanjile krvni pritisak:
– Smanjenje težine
– Ishrana sa malo soli
– Smanjenje upotrebe alkohola
– Povećana fizička aktivnost
Posle jedne godine:
Prosečno sniženje sistolnog pritiska = 10,6 mm
Prosečno sniženje dijastolnog pritiska = 8,1 mm
Koliko god da su impresivni ti podaci, vršenje promene načina života u većoj meri od onih u ovom istraživanju može da proizvede još impresivnije sniženje pritiska. Istražićemo te dokaze kasnije.
-Drugo istraživanje je utvrdilo efekat samo dva faktora načina života na krvni pritisak.
Uključivalo je preko 30.000 muškaraca, starosti od 40 do 75 godina, koji su svrstani u kategorije u odnosu na količinu vlakana koju su jeli i svog stepena gojaznosti. Rezultat prikazan u tabeli 5 ilustruje da je gojaznost bila najveći pojedinačni faktor koji utiče na krvni pritisak. Gojaznost je izgleda jedan od najznačajnijih faktora povišenog krvnog pritiska u Americi. U čuvenom fremingemskom istraživanju, celih 70% slučajeva hipertenzije kod muškaraca i 61% kod žena je direktno pripisan povećanoj količini telesnih masti.
Rizik od povišenog krvnog pritiska je pod uticajem ishrane i gojaznosti:
Vitki muškarci koji jedu veću količinu vlakana 1
Muškarci koji jedu malu količinu vlakana 1,57
Gojazni muškarci 4,6
-Treće istraživanje je uključivalo 73 muškaraca i žena sa povišenim krvnim pritiskom koji su učestvovali u trosedmičnom programu na Vajmar (Weimar) institutu u Kaliforniji. Njihova prosečna starost je iznosila 65 godina. Oni su usvojili niz promena načina života tokom tog nadgledanog programa i ostvarili su veliko sniženje krvnog pritiska.
Velika sniženja krvnog pritiska sa promenama načina života. Promene načina života:
– Apstinencija od alkohola, duvana, kafe
– Potpuna vegetarijanska ishrana
– Vežbanje
Dužina testa – 3 sedmice
– Prosečan krvni pritisak na početku = 150/81
– Prosečan krvni pritisak na kraju = 129/78
-Procenat učesnika koji su prestali da uzimaju lekove za sniženje krvnog pritiska posle 3 sedmice= 80%
Ova sniženja krvnog pritiska su veća od sniženja u prvom istraživanju; razlog je da je promenjeno više faktora načina života. Preko 90% učesnika je bilo na bar jednom leku za kontrolu krvnog pritiska kada su se upisali na program. Taj broj je opao na 20% posle 3 sedmice; čak su i oni koji su ostali na lekovima mogli značajno da umanje svoju dozu. Prosečan efekat promena načina života u ovom istraživanju je veći . Dva niza promena su izvršena istovremeno: promene u stilu života i smanjenje upotrebe lekova za kontrolu krvnog pritiska.
Međutim, umanjenje upotrebe lekova bi normalno proizvelo prosečan porast krvnog pritiska, ali se odigralo upravo suprotno. Zašto? Zato što su promene načina života imale tako moćan efekat da su činile više od običnog zaustavljanja porasta krvnog pritiska koji bi nastao smanjenjem uzimanja lekova. Drugi zanimljiv rezultat je da se preko polovine sniženja krvnog pritiska javilo prve sedmice. Nivo krvnog pritiska brzo reaguje na promene načina života.
Gornja istraživanja su u skladu sa velikim brojem drugih. Zajedno, ona čvrsto pokazuju da promene načina života predstavljaju moćnu odbranu protiv povišenog krvnog pritiska, donoseći brze i pozitivne rezultate. Fatalisti neka zapaze: mit da vaši geni u potpunosti diktiraju vaš nivo krvnog pritiska je potpuno opovrgnut.
