- Saznajte više
-
by cpm
Današnji trend sečenja šuma radi gajenja žitarica za ishranu stoke sve više skreće pažnju zbog ljudske neumerenosti i stalnog porasta potrošnje mesa. Godišnje na desetine hiljada hektara prašume se seče kako bi se povećala proizvodnja stočne hrane, a tek da ne pričamo o velikoj količini otrova koje se koriste u industrijskoj proizvodnji i koji ostovaljaju pustoš i smrt iza sebe.
Prašuma je veoma osetljiv eko sistem koji se formira vekovima, tako da razne životinjske vrste koje žive na tim područijima u većini slučajeva postaju ugrožene vrste.
Šume imaju nekoliko ključnih funkcija u ekosistemu
– Zaštita zemljišta od erozije;
– Predstavljaju bitne izvore kiseonika;
– Umerena i regulisana klima;
– Sprečavanje poplava;
– Recikliranje i prečišćavanje vode;
– Predstavljaju dom za milione biljaka i životinja.
Tropske šume su od naročitog značaja. Približno petina celokupne industrijske drvne građe korišćene širom sveta dolazi iz tropskih šuma.
Milioni ljudi širom sveta zavise od tih šuma za svoj život. Četvrtina farmaceutskih agenasa širom sveta sadrži ekstrakte biljaka iz kišnih šuma. Štaviše, neki istraživači lekova gledaju na raznovrsnost biljaka u tim tropskim šumama kao na banku prirodnih jedinjenja koja u budućnosti mogu pomoći lečenju novih bolesti ili trenutno neizlečivih stanja. Nažalost,bgubimo naše šume alarmantnom stopom.
– Gubici tropskih kišnih šuma su iznosili 28 miliona jutara godišnje (procena iz 1982. godine).
– Celokupan gubitak kišnih šuma je iznosio 38 miliona jutara godišnje (procena iz 1995. godine) – što je jednako dvostrukoj veličini Austrije.
– U Srednjoj i Južnoj Americi, 5 miliona jutara se gubi godišnje radi pašnjaka za stoku.
– U Latinskoj Americi, 50 miliona jutara je izgubljeno za 20 godina pretvaranjem u stočne rančeve.
– U Kostarici, 2/3 svih šuma je izgubljeno usled uzgajanja stoke.
Prvenstveni uzroci smanjenja šuma variraju u zavisnosti od oblasti sveta koja je u pitanju. Međutim, uzgajanje stoke je često veliki faktor.
Poređenje zemljišnih zahteva za podržavanje određenih “stilova ishrane” nam može pomoći da bolje razmotrimo kako izbori ishrane ohrabruju pretvaranje šuma u poljoprivredno zemljište. Da bi se poduprli njihovi izbori ishrane, oni koji jedu meso zahtevaju korišćenje značajno veće površine poljoprivrednog zemljišta nego vegetarijanci.
Razlog za to je što je korišćenje zemljišta za uzgajanje stočne hrane krajnje neefikasno u poređenju sa korišćenjem istog zemljišta za obezbeđivanje hrane za vegetarijance. Ono zahteva više kilograma hrane za proizvodnju jednog kilograma životinjskog
proizvoda.
Neefikasnost korišćenja zemlje za uzgajanje stočne hrane:
– 6,3 kilograma hrane po 0,9 kilograma svinjetine;
– 4,4 kilograma hrane po 0,9 kilograma govedine;
– 2,5 kilograma hrane po 0,9 kilograma piletine;
– 2,7 kilograma hrane po 0,9 kilograma sira;
– 2,4 kilograma hrane po 0,9 kilograma jaja.
Zapazite da čak i najefikasniji životinjski proizvodi troše 2/3 količine žitarica i soje koja je bila potrebna za njihovo uzgajanje. Ove cifre mogu biti daleko gore u drugim zemljama. U Rusiji je, na primer, potrebno 4,5 do 5,5 kilograma žitarica za proizvodnju jednog kilograma piletine, ili dva puta više nego u SAD.
