- Hrana kao lek
-
by cpm
Mi smo frugivori!
U prirodi, ljudi bi bili samo frugivori (voćojedi). Frugivori su stvorenja koja pre svega žive od voća, sa dodatkom mekanog zeleniša. (Ovo uključuje neslatko voće sa semenkama, koje se obično klasifikuje kao povrće: paradajz, krastavac, paprika, bamija, tikvice i druge bundeve i patlidžan). Kao i sve životinje, mi možemo da živimo (mada manje uspešno) od veoma raznolike hrane. Međutim, naša tela su načinjena da uspešno žive na ishrani u kojoj dominira voće.
Neki ljudi usvoje apsolutnu frutarijansku ishranu, što znači da pokušavaju da žive isključivo od voća, ali ja ne savetujem ovaj izbor. Tamnozeleno, lisnato povrće obezbeđuje minerale i druge hranljive sastojke neophodne za optimal nu ishranu i zdravlje.
Iz perspektive hranljivosti, voće je od sve hrane najpogodnije za zadovo ljenje svih naših potreba (uključujući naravno našu želju za hranom koja je veličanstvena za dušu), baš kao što je meso najpogodnije za mesojede. Voće je bogato hranljivim sastojcima potrebnim za naša tela – u razmerama koje su nama potrebne. Istina, neko povrće i druga hrana može imati ,,više“ nekog određenog sastojka ili klase hranljivih sastojaka, ali voće sadrži one vrste i količine hranljivih sastojaka koje su potrebne našim telima. Više ne znači i bolje.Ljudi po prirodi imaju tendeciju ka slatkom ukusu, jer su predviđeni da jedu slatko voće. Na samom vrhu našeg jezika nalaze se receptori za slatki ukus. Većinu nas privlači presno, slatko voće, bez obzira šta nas naša kultura ili životne okolnosti navode da jedemo.
Kada je zrelo, voće lako pretvara svoje šećerne sastojke u glukozu i fruktozu, proste šećere koje mi možemo iskoristiti bez daljeg varenja. Enzimi u voću pretvaraju proteine u aminokiseline a masti u masne kiseline i glicerole. Dakle, kada jedemo voće, sve što treba da uradimo jeste da uživamo u njegovom ukusu.
Voće i mekano, zeleno ?
Možete primetiti da sam opisao frugivorsku ishranu kao ishranu koja se sastoji pre svega od voća, sa dodatkom mekanog, zelenog lišća. Šta je sa ostalim povrćem?
Ovo vas može šokirati, ali sve navodi na to da je naša digestivna fiziologija namenjena skoro isključivo za varenje mekanih vlakana koja su rastvorljiva u vodi i koja se nalaze u voću i mekanom lišću.
Istina je da su krstašice poput brokolija, karfiola, kelja, raštana, prokelja i kupusa bogate hranljivim sastojcima, uključujući i rastvorljiva vlakna. Međutim, ona takođe sadrže celulozu i druga tvrda vlakna koja su teška za varenje. Ovo povrće se naj lakše vari kada se jede vrlo mlado i mekano. Da bi se maksimalno iskoristilo, ovo povrće se mora dobro sažvakati ili mehanički preraditi upotrebom blendera ili rendaljke.
Da bismo potpuno iskoristili hranu, treba da je u potpunosti svarimo; svaki put kada jedemo hranu koju je teže svariti, mi kvarimo našu ishranu a tokom vremena i naše zdravlje. Istina je da smo mi u stanju da konzumiramo biljke koje sadrže celulozu i druga gruba, nerastvorljiva vlakna, ali takva hrana predstavlja veliko opterećenje za naš sistem organa za varenje i eliminaciju.
Kada je u pitanju zdravlje, cilj nam je da izvučemo najveću korist, a ujedno da minimalizujemo nepovoljne efekte ili ozbiljnu štetu. Ova ideja primenjena na polju ishrane znači da treba da konzumiramo ,,dovoljno“ hranljivih sas tojaka koji su nam potrebni, ali ne nužno i najveće količine koje možemo da dobijemo iz hrane. Nerastvorljiva vlakna u tvrđem povrću veoma su teška za varenje, u poređenju sa mekanim, rastvorljivim vlaknima u voću i mekanom, lisnatom povrću. Iz ovoga sledi da tvrdo povrće nije naša idealna hrana.
Naša čula potvrđuju
Zamislite na tren da upravo treba da pojedete neko ukusno voće – možda grožđe, breskvu, dinju, bananu, jabuku, šljivu, narandžu, mango, smokvu ili jagodu… vi odaberite koje. Zamislite kako držite to voće u ruci, divite se njegovoj lepoti. Približite ga nosu i pomirišite njegov sladak i karakterističan miris. U iskušenju ste da zagrizete voće u vašoj ruci, ali pre toga, zamišljajte ga još malo, radi većeg uživanja. U ovom trenutku, verovatno vam i voda kreće na usta. Za voće ne treba nikakva priprema; ono je gotov proizvod, spreman za konzumaciju baš onako kako ga je Priroda pripremila. Voće je privlačno za ljudsko oko, prijatno čulu mirisa, a ima božanstven ukus u svom presnom, prirodnom, zrelom stanju.
Sada, probajte isto, ali ovog puta zamislite polje pšenice, ili krdo stoke, ili jato ptica u letu. Da li vam polazi voda na usta? Kada biste morali zamisliti sebe u potrazi za hranom u prirodi, čak i oni koji žestoko sumnjaju da su ljudi frugivori, morali bi da priznaju da bi i oni sami odabrali voće za hranu. Ovo ne znači da bi u sadašnjim okolnostima trebalo da jedemo jedino i isključivo voće, ali znači da bismo u prirodi od sve hrane koju imamo na izbor jeli ug lavnom voće.
Najlakši način da uspete sa režimom biljne ishrane, bilo da je u pitanju presna ili kuvana hrana, jeste da dopustite da voće dominira u vašoj ishrani. Da biste razvili najzdraviji i najrazumniji odnos sa hranom, ali i da biste se pridržavali režima ishrane koji će vam odgovarati do kraja vašeg života, jedite koliko god hoćete voća za doručak i ručak. Čak i vaš obrok od povrća treba početi voćem, koliko god želite, dok ne budete sigurni da nećete žudeti za nečim slatkim na kraju obroka.
Preuzeto iz knjige 80/10/10 Daglas Grem (ne slažemo se sa svim stavovima ove knjige)
