Akupunktura – opasnost koja se krije iza ove veštine

Tokom perioda od 1500.god sastavljen je pisani pregled akupunkturne prakse i objavljen pod nazivom „Nei Čing“. Prvi od ovih 34 tomova napisan je pre 4000.god. Slavni i uvažavani lekari u Kini bavili su se akupunkturnom veštinom u  isto vreme kada je Hrist koristio silu svoga Oca za isceljivanje. Kažu da je Pijen Čue, lekar iz ovog doba , putem akupunkture iscelio pacijenta u komi. Nakon ovog isceljenja usledilo je dvadeset dana lečenje travama što je dovelo do potpunog izlečenja pacijenta – princa, čija je sahrana morala da se otkaže.

Iz iskustva ranjenih ratnika razvio se koncept da veličina rane ne utiče na efikasnost terapije ubodima ili akupunkture. Stoga je bilo moguće koristiti pribor od kamena koji je bio tanji i manji po veličini od strela, što je činjenica koja mora da je ohrabrivala pacijente. Vremenom je pribor od kamena zamenjen drvetom ili bambusom. Kasnije su korišćene metalne igle, što je terapiju učinilo efikasnijom.

Iako je akupunktura imala dug i slavan istorijat u Kini, u periodu od 1929-1958. stavljena je van zakona.

Smatra se da je akupunktura efikasna time što „deblokira“ smetnje unutar spoljašnjeg energetskog sistema. Ovaj koncept je potpuno nepovezan sa anatomskim nervnim sistemom, venama, arterijama i limfnim čvorovima, što su pažljivo dokumentovali naučnici svih naroda i religija po kliničkim centrima širom sveta.

“ Teorija koja stoji iza akupunkture je da u telu postoje dvostruki tokovi energije zvani „jin“ i „jang“, a koje obuhvata sveopšta koncepcija energije poznata kao „či“ ili „životna snaga“. Jang je potekao iz Sunca i zvezda i predstavlja se kao dominatno, dobro, pozitivno i muško. Kao njemu suprostavljena sila, jin je potekao iz zemlje i Meseca i predstavljen je kao zlo, negativno i žensko. Prema ovom teorijskom sistemu, večna potraga za mirom, zdravljem i srećom, kako za pojedinca, tako i za svemir, predstavlja ravnotežuove dve suprostavljene sile„.

Na površini tela je ova energetska sila navodno organizovanan u 24 kanala ili meridijana koji se protežu po dužini tela, od glave do prsta na nozi. Međutim postoji nekoliko poprilično neobičnih celina kao što su „trostruki grejač“ i „cirkulacija“ koji se ne uklapaju ni u jedan poznati anatomski deo tela! Ljudima odgovara da zanemare ovu činjenicu prilikom većine savremenih diskusija na ovu temu.

Tradicionalno postoji više od 800 akupunkturnih tačaka, mada savremenu terapeuti „otkirvaju“ i nove.

Prema kineskom učenju čak i spoljašnje uho predstavlja čitavo telo u „mikrokosmosu“ i može se koristiti za dijagnozu i lečenje.

Tvrdi se da se meridijanske linije uklapaju u anatomske i fiziološke principe; međutim nisu izneti ozbiljni dokazi koji bi dokumentovali ovu pretpostavku.

Uprkos ovim slabostima i nedostatku racionalnog fiziološkog objašnjenja akupunktura ipak funkcioniše u nekim slučajevima. Izvestan procenat ljudi koji dobijaju ovakav tretman će imati dovoljno anestezije za hiruški zahvat. Pacijenti koji su prilično stoički i pasivni biće mnogo prilagodljiviji na ovaj oblik terapije nego oni koji su nezavisniji i agresivniji.

Iz ovog razloga je malo verovatno da će anestezija uz pomoć akupunkture ikada preći u širu upotrebu u hiruškim procedurama u zapadnom društvu, čak i ako se možda prihvata kao „rekreativna medicina“ ili kao oblik društvene terapije.

Dr Džon de Romane u svojoj knjizi Akupunktura, mesmerizam i hipnoza iznosi jake tvrdnje da postoji odnos između akupunkture i hipnoze. Njegova teza se zasniva na konceptu jednoličnih, ponavljajućih stimulacija putem igala, električne struje ili zvuka. On ukazuje na to da se čak i životinje mogu hipnotisati i dovesti pod anesteziju putem ovih metoda. Njegova zapažanja potvrđuje Dr Vilijem Krejper a objavljene su u časopisu Journal of the American Medical Association od 15. maja 1972.god.

Izglega čudno to što religiozne ljude privlače tehnike sa malo ili nimalo veze sa fiziologijom stvorene u spiritističkoj kulturi a kojima se u velikoj meri bave oni koji veruju i promovišu anti – biblijsku filozofiju. Dva religiozna autora, koji su dali neke korisne komentare na pokret holinističkog zdravlja koriste se neuobičajnim rečima dok predlažu da se prihvati akupunktura kao praksa.

„Na prvom mestu mi predlažemo da se ulazak u carstvo drevne kineske medicine obavi iz samo jednog specifičnog razloga: lečenje hroničnog bola uz pomoć terapije kontrastimulacijom kao što su igle ili električna stimulacija, kada su ostali metodi neuspešni ili samo delimično uspešni. Mi smatramo da je važno da terapeut razmišlja u terminima mehanizma u nervnom sistemu a ne u terminima meridijana i životne energije.„

Važno je ipak istaći da postoje prave, fiziološke metode koje koriste fizioterapeuti i drugi lekari, a kojima se stimulišu nervi u organizmu i stvarno blokiraju putanje bolova. Ovi lekari ne pokušavaju da „“dovedu energije u ravnotežu.

 

Uzeto iz knjige: „Mistična medicina – Dr Voren Piters„