Čime se hrane skakavci?

Na tom polju im nema ravnih, skakavci su u stanju da preskoče razdaljinu 20 puta veću od sopstvene dužine!!!

Zamislite samo čoveka koji može da iz mesta preskoči oko 36 metara! Čak i kada bi bio u stanju da se odbaci tolikom snagom čoveku bi daleko veći problem bio da se posle tolikog `leta` dočeka a da se ne povredi.

Skakavci pripadaju familiji insekata pod imenom Acrididae, i nastanjuju celu Planetu sa izuzetkom hladnih područja oko polova. Najviše ih ima u tropskim šumama, poluvlažnim i travnatim predelima.

Ovaj neobični insekt ima predimenzionirani `butni` segment na zadnjim nogama koji omogućava velike skokove. Kada tokom skoka/leta proceni da se prebrzo kreće ka podlozi skakavac obično upotrebi krila kako bi usporio prizemljenje. Trljanjem svojih hrapavih nožica o krila, skakavac pravi onaj karakterističan zvuk koji možemo čuti tokom leta u prirodi.

Svi skakavci na glavi imaju dve antene koje im služe kao organ dodira i mirisa. Na glavi skakavca nalaze se dva velika složena oka i tri manja koja se nalaze na vrhu glave, po jedno iznad osnove antena i jedno između njih. Skakavac čuje uz pomoć specifičnog timpanalnog organa sluha koji se nalazi sa donje strane stomaka.
 

Ovi insekti su biljojedi i u ustima imaju dve vilice sa jako razvijenim zubima za kidanje i žvakanje. Organi nalik prstima koje možete videti oko usta skakavca zovu se palpi i u sebi nose čulo ukusa. Neke vrste skakavaca su i štetočine pošto se periodično pojavljuju u rojevima i iza sebe ostavljaju potpuno uništene poljoprivredne površine. Ovakve pojave nisu karakteristične za Evropske zemlje i u njima skakavci spadaju u pozitivan deo lanca ishrane. Osim što su hrana za ptice, oni prenose i polen.

Na svetu postoji oko 18 hiljada vrsta skakavaca, među kojima ima i onih koji se dosta razlikuju od `domaćih` koje možemo videti u svom okruženju. Neka uslovna podela je prema dužini antena ili `rogova` na one sa dugim i one sa kratkim antenama. Migratorna vrsta koja u rojevima uništava poljoprivredne površine ima kratke antene.

Skakavci imaju dva para krila, spoljašnja uža i tvrda i šira i elastična kojima lete. Neke vrste imaju zakržljala krila ili ih uopšte nemaju.

Tokom rasta skakavci pet puta presvlače svoj egzoskelet [spoljni skelet karakterističan za insekte]. Kada telo dostigne veličini veću od spoljašnjeg skeleta, skakavac proguta veću količinu vazduha kako bi olakšao pucanje svog starog `omotača`.

Ženka skakavca polaže od samo dva do čak 120 jaja u zemlju. Njen abdomen je veoma rastegljiv organ sastavljen od 11 segmenata i može se `izvući` poput teleskopa. Na taj način ženka jaja polaže duboko u zemlju.

Prirodni neprijatelji skakavaca osim ptica su i zmije ali i obične muve koje polažu svoja jaja među jaja skakavca. Kada se izlegnu muve pojedu jaja skakavca. Neverovatna je činjenica, ali muve čak polažu jaja i na samo telo skakavca. Nesrećna jedinka kojoj se to dogodi bude pojedena od novorođenih muva!