- Uncategorized
-
by cpm
U široj praksi jagoda se najčešće sadi u julu ili avgustu, rano s jeseni ili proleća.
Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7000-10000 kg/ha, zatim gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja. Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje.
Za sadnju se najčešće koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila, ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih. Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama , u redovima kao i bez redova.
Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.
Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.
Sađenje u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici .Leje treba da su široke 75-105 cm a biljke u redu sade se 50×30 cm (bujne sorte) ili 40×20 cm (slabo bujne sorte).
Sađenje jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90-135 cm, a u redu 45-50 cm.