- Uncategorized
-
by cpm
Lista štetnih posledica vezanih za funkcije mozga:
1. Mentalna konfuzija
2. Opsesivno kompulzivni poremećaj
3. Anoreksija (odbojnost prema hrani)
4. Depresija
5. Panična zabrinutost
6. Narušeno pamćenje
7. Smanjenje mozga
Narušeno pamćenje, pod rednim brojem 6, odnosi se na verbalnu deklrativnu memoriju (pamćenje imena, telefonskih brojeva itd). Do sličnog oštećenja memorije može doći kod osoba koje koriste lekove tipa Kortizona.Dobar primer za to su deca koja uzimaju Prednizon za astmu.
Stavka broj 7, smanjenje površine mozga, može biti posledica dugotrajnog povećanja nivoa kortizola. Ovo je izuzetno važno za starije osobe, ili čak i one mlađe koji možda primećuju da njihov um gubi oštrinu. Efikasnije strategije za upravljanje stresom bez supstanci na bazi kortizola mogu da uspore proces slabljenja pamćenja.
Još neke negativne posledice visokog nivoa kortizola:
1. Čirevi na organima za varenje
2. Visok krvni pritisak
3. Neuhranjenost
4. Hronični aktivni alkoholizam
5. Smanjen libido
6. Otpor prema odvikavanju od alkohola i narkotika
7. Narušen imuni sistem
Povišen nivo kortizola u krvi ima tendenciju da oslabi imuni sistem na dva načina.
Prvo, on povećava nivo šećera u krvi, za šta se zna da negativno utiče na imuni sistem. Drugo, kortizol sam po sebi umanjuje sposobnost određenih belih krvnih zrnaca da ubijaju bakterije. Jedno istraživanje vezano za imuni sistem pokazalo je da povišen nivo kortizola u krvi smanjuje vreme preživljavanja ženama sa poodmaklim stadijumom raka dojke. Ove žene su imale i manji broj, a i slabije prirodne ćelije-ubice u krvi, pa je i njihova odbrana protiv raka bila narušena.
U jednom klasičnom istraživanju koje je obuhvatilo studente medicine pokazalo se da je stres prilikom polaganja ispita donekle umanjio broj belih krvnih zrnaca u krvotoku.
Kada je neki stresor prisutan danima ili sedmicama, kao kada je u pitanju smrt neke drage osobe, opterećeni imuni sistem može biti podložniji infektivnim bolestima ili raku.Još jedno zanimljivo istraživanje vezano za imuni sistem obuhvatilo je dve grupe radnika koji su promenili radno mesto. Prva grupa je dobrovoljno napustila svoj dotadašnji posao i našla novo zaposlenje. Oni u drugoj grupi su bili otpušteni sa posla kao tehnološki višak, pa su bili primorani da traže neki drugi posao, što je bilo veoma stresno iskustvo. Pokazalo se da je druga grupa bila izložena većem riziku od raka pluća.
Jedno je jasno konstantan stres ostavlja ozbiljne posle dice po naš imuni sistem.
Rak je obično prisutan mesecima ili godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Dakle, imuni sistem oslabljen konstantnim stresom povećava rizik od ozbiljnih problema mnogo pre nego što se rak dijagnostikuje.