Kao lek prvi put se pominje u zapisima arapskih lekara u 10. i 11. veku, a danas se u mnogim krajevima sveta, osim za lečenje, koristi i u ishrani budući da su koren, stabljika, listovi i cvet jestivi.
Cela biljka je gorka jer sadrži mnogo lateksa koji ima najviše lekovitih sastojaka. Koren izvađen u proleće, pre cvetanja, ili u kasnu jesen, osim gorkih materija, sadrži enzime, etarsko ulje, smole, masne kiseline, ugljene hidrate i mnogo inulina (u jesen do 40 odsto). Listovi sadrže vitamine grupe A, C, D i B, a od minerala: gvožđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan i bakar.
Zbog brojnih hranljivih materija listovi maslačka, najbolje u salati, preporučuju se kao dodatak ishrani trudnicama i ženama u postmenopauzi. Salata od ovih listova cenjena je kao prva vitaminska posle dugotrajne zimske, često jednolične hrane. Ukusnija je ako se za pripremu koriste listovi ubrani pre cvetanja jer kasnije postaju gorki.
Maslačak kao lek
Kada je reč o maslačku kao leku, poznato je da koren pospešuje apetit i varenje, dok list podstiče rad bubrega i mokrenje. Maslačak se, takođe, koristi za lečenje žuči i jetre, čisti krv, snižava povišen nivo holesterola u krvi, podstiče prokrvljenost unutrašnjih organa, pomaže izbacivanje štetnih materija, daje dodatnu energiju telu pa odstranjuje pospanost i umor.
Osim toga, upotrebljava se i za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija i ublažavanje otoka, kao i protiv zadržavanja vode u organizmu. Odličan je borac protiv suvišnih kilograma i daruje lep ten.
Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao odlično pomoćno sredstvo za lečenje dijabetesa. Travari tvrde da je krajem aprila i početkom maja, kada je u punom cvatu, za svakog dijabetičara vreme da počne četvoronedeljno snižavanje šećera u krvi. Stabljiku bi trebalo brati sa cvetom, oprati, i tek posle pranja otkinuti cvet. Pokazalo se da, kažu travari, ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno, uz odgovarajući ishranu može potpuno da normalizuje novi šećera.
Zbog hranljivih i lekovitih osobina, maslačak bi trebalo da se koristi od proleća do jeseni.
Recepti za lekovite tinkture koje su preporučivali akademik Jovan Tucakov i Vasa Pelagić
Dijabetes:
– 20 g korena maslačka
– 20 g cvetova maslačka
– 20 g listova borovnice
– 20 g mahuna pasulja
– 20 g ždraljevine
Sa pola litra hladne vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle 12 sati, zagrevajte na tihoj vatri i, kad proključa, kuvajte pet minuta. Sklonite sa ringle i poklopite. Ohlađen čaj procedite i tri puta dnevno, pola sata pre jela popijte po čašu čaja.
Upala bešike:
– osušeni listovi maslačka
– 2 dl vode
Kašičicu usitnjenih listova prelijte vrelom vodom, poklopite i posle 10-15 minuta procedite. Pijte po šolju čaja tri puta dnevno, tri meseca. Potom pauzirajte 30 dana, pa nastavite. Da bi čaj pomogao potrebno je da ga pijete dva puta po tri meseca.
Kamen u žuči:
– 3-5 g maslačkovog korena
– 2 dl vode
Toploj vodi dodajte osušen i usitnjen koren maslačka, stavite posudu na tihu vatru i zagrevajte. Kad provri kuvajte 10 minuta, procedite i pijte dve do tri šolje dnevno pola sata pre jela. Ovaj čaj takođe pomaže i protiv malokrvnosti, gihta i reume.
Problemi sa mokrenjem:
– 30 g maslačka
– 30 g rastavića
– 30 g sitnice
– 10 g kukuruzne svile
Sa pola litra ključale vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.
Šarena salata:
– mladi listovi maslačka
– 2 rotkvice
– šaka oraha
– maslinovo ulje
– sok od jednog limuna
– so
Listove operite u hladnoj vodi, iscepkajte i stavite u posudu. Dodajte rotkvice iseckane na kolutove, seckane orahe, so, maslinovo ulje, limun i promešajte. Salata se posebno preporučuje protiv malokrvnosti.
