Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Masline štite ćelije, sprečavaju upalne procese, ali važno mesto ima i u pripremanju hrane.
Od drveta do stola
Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog postotka masti (između 15 i 35 odsto), maslina je dobila ime po latinskoj reči olea, što znači ulje. Cveta u aprilu i maju, a plod se bere u jesen.
Nekada se deo nezrelih maslina brao u septembru i neko vreme potapao u morsku vodu. Posle toga bi se oprale i ostavljale u kamenim ili staklenim posudama, a zatim prelivane morskom vodom i dodavale grančice komorača. Tako pripremljene su mogle da se koriste do sledećeg proleća. Crne, potpuno zrele masline su se solile i ostavljale u posude ili pletene korpe, koje su propuštale vodu. Danas se masline beru u oktobru i novembru. Neke se beru zelene i nezrele, a druge se ostavljaju da potpuno dozru i pocrne.
Raznolikost plodova
Plod je prirodno gorak, pa se nakon branja mora obraditi. Obrada zavisi od vrste, mesta uzgoja, vremena branja, ukusa, teksture i boje koja se želi postići. Na boju maslina, od kojih zavise i njene karakteristike, utiče se različitim metodama obrade, uključujući fermentaciju, i čuvanjem u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što menja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupkom maslini menja i tekstura kože, koja može biti glatka i sjajna, ili naborana.
Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak. Sve češće se mogu pronaći i masline bez koštica, ali i one punjene paprikom ili orašastim voćem.
Lekovita svojstva
Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar su izvor vitamina E. Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim delovanjem se smanjuje rizik od oštećenja ćelija, i nastajanje upalnih procesa.
Vitamin E je glavni telesni antioksidant, topiv u mastima, koji prikuplja i neutrališe slobodne radikale u organizmu. Slobodni radikali su uzrok oštećenja koja doprinose brojnim oboljenjima. Tako, na primer, oksidišu holesterol, koji se potom taloži u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.
Upotreba maslina
Osim za proizvodnju maslinovog ulja, od kojih je ubedljivo najzdravije hladno ceđeno malsinovo ulje, masline se u kulinarstvu koriste i za pripremu različitih namaza za predjela. Da biste masline marinirali, potrebno ih je staviti u maslinovo ulje i dodate limunov sok, semenke korijandera i kima.
Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica koja se koristi u ljudskoj ishrani. Spominje se u Bibliji. Od antičkih vremena, maslinovo drvo je osiguravalo hranu, koristilo se za ogrev i građu, a plod se koristio i za lečenje mnogih bolesti. Smatrana je simbolom mira i mudrosti.
