Stabljika – jednostavan uspravan struk, koji raste direktno iz lukovice, ispod ima koričaste listove, a štitastu cvast iznad; na cvasti nema listova.

 

Listovi – duguljasti, uski, spljošteni, liče na travu.

 

Cvetovi – završavaju se sa loptastom štitastom cvasti; sadrži male beličaste cvetove koji su grupisani tako što ih drži isti zavoj; listovi su obavijeni opnastim listićem.

 

Lukovica – poluloptasta, širine 2,5 cm do 5 cm; sastoji se od 8-15 lukovičica koje se drže zajedno putem beličastih opnastih ljuskica (koje liče na džakčiće) i povezane su na spljoštene okrugle osnove iz kojih izrastaju njihovi brojni žućkasto-beli korenčići; svaki češanj belog luka pokrivaju beličasti opnasti listovi koji liče na ljuskice; listovi imaju ružičasti donji epidermalni sloj koji se prianja za čvrsti deo biljke, ali se lako može odvojiti od nje, odnosno oguliti.

 

Ukus – ljut, jedak i oštar; ima primese ukusa crnog luka, ali je mnogo snažnijeg ukusa od te biljke;

 

Miris – izrazito opor i odbojan.

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Lukovica (poželjno je da se upotrebljava u svežem stanju, to jest tek ubrana).

 

Lekovito dejstvo: Alterativ, stimulans, dijaforetik, sudorifik, diuretik, ekspektorans, antiseptik, antispazmodik, sredstvo za dezinfekciju, tonik, sredstvo za nerve, katartik, emenagog, karminativ, antihelmintik, rubefacijens, sredstvo za rane, protivotrov, antisifilitik, začin, protiv katara, potpomaže varenje.

 

Medicinska vrednost belog luka je veoma visoka i ogleda se u njegovom lako isparljivom esencijalnom ulju, pa treba biti oprezan prilikom pripremanja lekovitih preparata od te biljke. U drevna vremena beli luk se upotrebljavao i za lečenje i za ljudsku ishranu. Naime, ta biljka je oduvek poznata kao veliki graditelj fizičke snage i energije. Beli luk je veoma vredno osvežavajuće sredstvo za naše nerve, a posebno je blagotvoran za spuštanje hiptertenzije (prevelika napetost), što su dokazali laboratorijski testovi. Beli luk ujednačuje krvotok i izuzetan je čistač sluzi kod svih upala ili infekcija respiratornih (disajnih) organa.

 

Beli luk pogodno deluje na disajne organe, tako što utiče na lučenje bronhijalnih sluzi, iako se beli luk brzo razgrana po celom organizmu kada ga unesemo ishranom. Miris belog luka je toliko jak i tako se brzo širi, da recimo ako se tečnost od belog luka, ili pak mast od belog luka, primeni na tabane ili pete, za nekoliko sekundi nalazi se u dahu iz pluća.

 

Beli luk podstiče stomačne sokove da obavljaju svoj rad, a ima i odlična karminativna svojstva za sprečavanje nadimanja stomaka zato što koriguje svake procese vrenja (fermentacija) i gasovita stanja u želucu. Beli luk sprečava proces truljenja i infekcije u crevima, a istovremeno podstiče rast “prijateljski” nastrojenih bakterija u tim organima. Beli luk je u prošlom veku bio toliko popularan u Rusiji i ruskoj medicini da su ga nazivali “ruski penicilin”. Ruske bolnice i klinike su upotrebljavale taj lako isparljivi ekstrakt belog luka isključivo u vidu pare i inhalatora.

 

Upotreba belog luka tokom Prvog svetskog rata bila je prava senzacija, pošto je tada naveliko upotrebljavan kao antiseptik i za lečenje rana nastalih ratnim dejstvima. Gde god je dolazilo do zagnojavanja rana, beli luk se pokazivao kao siguran i pouzdan lek. Njegova antihelmintik svojstva su smrtonosna za valjkaste crve i dečije gliste. Beli luk se takođe pokazao kao moćni agens protiv stvaranja tumora. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da beli luk ubija i štetne viruse i štetne bakterije.

 

Nažalost, alicin, taj mirišljavi element u belom luku koji sadrži antibakterijska svojstva, daje luku onaj neprijatan miris koji mnogi ne vole. Neki tvrde da nude produkte od belog luka bez neprijatnog mirisa, ali mi volimo da koristimo svež beli luk ili onaj koji je pripremljen kod kuće tako da možemo da znamo da je vitalan.

 

Lekovita upotreba: Tuberkuloza, astma, bronhitis, kožna oboljenja, želudačni čirevi, čirevi na nogama, atletsko stopalo, furunkuli, apsces, epilepsija, gliste, povišen krvni pritisak, nizak krvni pritisak, bubuljice, karbunkuli, tumori, oboljenja bubrega, otrovni ujedi i ubodi, slaba probava, katar, zapaljenje pluća, bol u uhu, grčevi odojčadi, guba, psorijaza, velike boginje, hronični kolitis, problemi sa disajnim organima, infekcije disajnih organa, hidropsija, starenje, sredstvo za odbijanje insekata, groznice, kašalj na nervnoj bazi, kašalj koji prati grčenje (konvulzija), promuklost, veliki kašalj, tifus, kolera, prenapetost, glavobolja, bol u leđima, vrtoglavica, povraćanje, mučnina, dijareja, dizenterija, dispepsija, pojačano lupanje srca, drhtavica, gubitak telesne težine, uznemirenost, difterija, prehlade, kolik, zapaljenje plućne maramice, međurebarna neuralgija, dispneja, faringitis, grčevi u stomaku, gorušica, grebanje u grlu, rinitis (zapušen nos koji curi), trovanje nikotinom, oboljenja usni i usta (čirevi, ispucale usne i tome slično), dijabetes, malarična groznica, plućna sušica (plućna tuberkuloza), išijas, histerija, lišaj na koži, rane koje nastaju usled skrofule, reumatizam, zapaljenje očiju, suzenje očiju i sluz iz očiju koja nastaje usled upala oka, ispucale ruke i poremećaji na koži ruku, flatulencija, paraliza, neuralgija, zadržavanje urina (usled slabosti bešike), slabost srca, ekcem, pitirijaza, različite vrste kancera, otekle žlezde, zglobovi koji pate od tuberkuloze, nekroze.

 

Preparati: Sveža lukovica, sokovi, ulje, sirup, tinktura. Ne kuvati sok od belog luka, jer će to značajno umanjiti lekovito delovanje. Sveže pripremljen sok je medicinski efektniji nego druge forme.

 

Sveža lukovica: 1/2-2 čajne kašičice (1-2 češnja).

Napitak (sok): 1/2-1 čajna kašičica.

Ulje: nekoliko kapi do dve čajne kašičice.

Sirup: 1-2 čajne kašičice.

Tinktura: 1 supena kašika.

 

 

Svi tretmani lekovitim preparatima od belog luka treba da potraju za izvesno vreme do izlečenja ili poboljšanja zdravstvenog stanja. Prilikom upotrebe lekovitog ulja od belog luka bočicu dobro promućkati kako bi se sastojci u preparatu potpuno izmešali i bili delotvorniji.

 

 

Rinitis (zapušeni nos koji curi): Primeniti beli luk u nozdrve, a takođe konzumirati beli luk.

 

Tuberkuloza i veliki kašalj: Udisati paru sveže pripremljenog soka belog luka koji je razblažen u jednakim količinama vode.

 

 

Kod neurotičnog kašlja, kašlja sa grčevima, promuklosti itd.: Uzimati sveže napravljen sok od isceđenog belog luka, koji je pomešan sa sirupom, medom ili drugim odgovarajućim sredstvom.

 

Hronični kolitis, čir na želucu itd: Piti ulje od belog luka i to tokom dužeg vremenskog perioda; uzimati 2 čajne kašičice 3 do 4 puta dnevno.

 

Gliste: Obolelima od glista davati 10 do 30 kapi svežeg soka ili po 1 čajnu kašičicu sirupa od belog luka.

 

Prehlade: Odmah po pojavi prehlade, staviti češanj belog luka na obe strane usta, između zuba i obraza. Za nekoliko sati, ili za jedan dan, prehlada nestaje.

 

Hronične upale gornjeg respiratornog trakta, odnosno gornjih disajnih organa (upala krajnika, suženje žlezda, upala limfnih žlezdi pri organima za disanje, faringitis (upala grla), laringitis (zapaljenje grla, bronhitis itd).: Dok je pacijent budan, treba neprestano da drži u ustima beli luk; češnjeve belog luka u ustima promeniti ujutru i uveče, nakon što je beli luk upio sve otrove; ili upotrebiti neko drugo odgovarajuće sredstvo na bazi belog luka, na primer mešavinu sveže iseckanog belog luka, kajenske paprike i meda.

 

Astma, veliki kašalj, kašalj, zapaljenje pluća, velike boginje, bronhitis, dispneja, itd.: U slučaju spazma, davati po 1 čajnu kašičicu sirupa od belog luka sa ili bez vode na svakih 15 minuta dok se grčevi ne stave pod kontrolu, a potom davati 1 čajnu kašičicu na svaka 2 ili 3 sata do kraja dana; potom davati 1 čajnu kašičicu sirupa 3 do 4 puta dnevno. Upotrebljavati obloge koje se stavljaju na stopala; sveže isceđen sok od belog luka mešati sa svinjskom mašću i utrljavati na grudi, grlo i između lopatica.

 

Tuberkuloza, srčana astma, dispneja (otežano disanje): Davati 2 čajne kašičice do 1 supene kašike sirupa, 3 do 4 puta dnevno između obroka.

 

Hidropsija, srčana oboljenja: Videti “LEKOVITE FORMULE”. Histerija, flatulencija, išijas: Davati infuziju od belog luka u toplom sojinom mleku (ili mleko od tofua) i vodi.

 

 

Reumatski bolovi: Trljati bolna mesta iseckanim belim lukom; ili utrljati ulje od belog luka na bolna mesta.

 

Ispucale ruke i nadražene ruke: Na pogođena mesta dobro utrljati ulje od belog luka.

 

Bol u uhu, upala srednjeg uha, ušna oboljenja: Zaviti mali češanj belog luka u gazu i staviti zamotuljak na spoljni ušni kanal; ili, ukapati 4 do 5 kapi ulja od belog luka u ušni kanal, a potom uho prekriti pamučnom krpom ili pamučnim materijalom da bi se sačuvala toplota.

 

Bubuljice: Utrljavati nekoliko puta dnevno belim lukom; bubuljice koje su izbile po koži nestaće i neće ostaviti iza sebe ožiljke, ali to neće da ukloni uzrok pojave bubuljica. Da bi se uklonio uzrok treba očistiti kožu tako što se očisti krv; videti “LEKOVITE FORMULE”.

 

Povrede: Staviti beli luk na usnicu nečiste rane; biljka će očistiti nečistu ranu za 4 do 5 dana; narendani beli luk koji se stavi u blizinu najzaraznijih bakterija ubiće za 5 minuta takve bakterije!

 

Kožna oboljenja, septičke rane (rane inficirane bakterijama): Na gazu staviti tinkturu od belog luka, pa priviti tu gazu na obolela mesta.

 

Ekcem, pitirijaza, psorijaza, čirevi, kanceri, otečene žlezde, kvrgavi zglobovi, nekroza itd.: Videti “LEKOVITE FORMULE”.

 

Oboljenja usana i usta (čirevi, ispucale usne i tome slično): Naneti pastu od belog luka (utrljavanjem belog luka u avanu) na sterilisanu gazu i potom previti obolela mesta; oblog držati 8 do 12 časova.

 

Bezbolni tumori, ulcerisane površine, povrede: Na obolela mesta staviti sveže isceđeni sok od belog luka.

 

Rane od skrofule (oticanja žlezda), lišaj na koži: Na obolela mesta staviti oblog od sveže narendanog belog luka.

 

Išijas, paraliza, neuralgični bolovi: Pogođeni deo tela masirati uljem od belog luka.

 

Zadržavanje urina (usled slabosti bešike): Obloge od belog luka stavljati u predelu želuca i pubične oblasti.

 

Atletsko stopalo: U toploj vodi punoj sapuna oprati pogođene delove stopala, isprati i dobro osušiti; 2 do 3 puta dnevno utrljati ulje od belog luka. Jednom sedmično ponoviti ceo postupak kako bi se sprečila ponovna pojava lišajeva.

 

Obloga za stopala: Ukloniti spoljne membrane na češnju belog luka; sitno naseckati beli luk i 1 deo luka izmešati sa 1 delom vazelina toliko da sloj te masti na donjem delu stopala može da bude 6 mm (kod dece upotrebiti 1 deo belog luka i 3 dela vazelina). Na stopala prvo naneti maslinovo ulje, a zatim naneti i ovaj preparat; mekom krpom povezati oba stopala i potom ih uviti u plastične kese i na stopala obuti stare čarape, kako bi se sprečilo da obloga spadne tokom noći. Izjutra skinuti obloge, ili ih zadržati i duže ukoliko je potrebno ili poželjno. Ove obloge nikako ne primenjivati na stopala čija je koža veoma nadražena ili krajnje osetljiva, zato što mogu da izazovu plikove. Ova vrsta obloga se koristi za isceljenje celog organizma.

 

 

 

230 g belog luka, oljušteno i mleveno (Allium sativum)

Dovoljna količina toplog maslinovog ulja

 

Preparat: U veliku teglu staviti beli luk i upotrebiti dovoljnu količinu maslinovog ulja koja će potpuno da prekrije beli luk; zatim tu smesu izmućkati i ostaviti da odstoji 2 do 3 dana na umereno zagrejanom mestu; zatim tečnost procediti kroz krpu od muslina ili pamuka, krpu koja nikada nije izbeljivana hemijskim pranjem; flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: Nekoliko kapi do 2 čajne kašičice 3 do 4 puta dnevno.

 

 

450 g češnjeva belog luka, oljušteno i mleveno (Allium sativum)

Jednake količine jabukovog sirćeta i destilovane vode (uzeti dovoljnu količinu koja će da pokrije mleveni beli luk)

Jednaka količina toplog sirupa od žutog šećera 

 

Preparat: U veliku teglu staviti beli luk i preliti jabukovim sirćetom i destilovanom vodom; smesu u tegli dobro izmućkati i ostaviti da odstoji 4 sata; zatim procediti i dodati jednaku količinu sirupa, izmešati i promućkati; dobro zatvoriti poklopcem i držati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 1 supena kašika, 3 do 4 puta dnevno. Deca: 1 čajna kašičica, eventualno više zavisno od uzrasta deteta.

 

 

450 g češnjeva belog luka, očišćeno i mleveno (Allium sativum)

Jednake količine jabukovog sirćeta i destilovane vode (uzeti dovoljnu količinu koja će da pokrije mleveni beli luk)

470 ml glicerina

1,4 kg čistog meda

 

Preparat: U teglu sa širokim otvorom staviti beli luk i preliti jabukovim sirćetom i destilovanom vodom; zatvoriti i dobro izmućkati; ostaviti da stoji 4 dana na hladnom mestu, a dok stoji dobro mućkati 1 ili 2 puta dnevno; potom dodati glicerin i promućkati i ostaviti da odstoji još 1 dan; potom procediti pod pritiskom, a za proceđivanje upotrebiti krpu od muslina ili tanku lanenu krpu; dodati med i mešati dok se smeša potpuno ne ujednači; teglu dobro zatvoriti i čuvati je na hladnom mestu.

 

Doziranje: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika, 3 do 4 puta dnevno između obroka.

 

Upotreba: Astma, bronhitis, katarna stanja, sušica, tuberkuloza, kašalj, dispneja, slabost srca, unutrašnji čirevi itd.

 

 

85 g kima u prahu (Carum carvi)

85 g semena morača (Foeniculum vulgare)

950 ml jabukovog sirćeta

470 ml glicerina

 

Preparat: Na tihoj vatri krčkati obe biljke 15 minuta u jabukovom sirćetu; prilikom krčkanja biljke treba da budu poklopljene; zatim procediti i ostaviti da se prohladi; kada je tečnost od skuvanih biljki ohlađena, umešati glicerin i dobro izmešati dok se smesa ne ujednači.

 

Upotreba: Ovaj preparat može da se upotrebi umesto sirćeta, vode i glicerina. Mnogo je prijatniji za osobe koje ne podnose ukus i miris belog luka.

 

 

230 g peršunovog semena u prahu (Petroselinum crispum)

60 g korena đurđevka, iseckano ili u granulama (Convallaria majalis)

230 g isceđenog soka od belog luka (Allium sativum)

230 g žutog šećera

470 ml glicerina

 

Preparat: Prve dve biljke kuvati 20 minuta na tihoj vatri u 1,5 l destilovane vode; potom procediti tečnost i vratiti je u čisti sud, a zatim je kuvanjem smanjiti na 500 ml; ostaviti na stranu da se prohladi i kada bude topla (ali ne vrela) dodati ostale sastojke i dobro ih izmešati; kada tečnost bude hladna, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 1 do 2 čajne kašičice razblažene vodom, po potrebi; za izazivanje dijureze (uvećanje protoka urina) povećati doze, kao i za usporavanje lupanja srca i uvećavanja srčanog ritma, a potom doze smanjiti i davati ih 3 do 4 puta dnevno.

 

 

230 g isceđenog soka od belog luka (Allium sativum)

240 ml glicerina

470 ml semena čička, snažna esencija (Arctium lappa)

 

Preparat: Sve sastojke dobro izmešati.

 

Primena: Ovom tečnošću natopiti neupredeno pamučno vlakno ili pamučnu tkaninu i staviti na obolelo mesto; namočeno vlakno prekriti plastikom ili voštanom hartijom i pričvrstiti lepljivom trakom za zavoje; oblogu menjati 2 do 3 puta dnevno.

 

Doziranje: Unutrašnja upotreba: 1 čajna kašičica 3 do 4 puta dnevno dok ne nestanu svi simptomi.

 

 

 

Tokom mračnog srednjeg doba u Evropi su bile česte zarazne bolesti. Te boleštine su zaobilazile svakoga ko je svakodnevno jeo beli luk. Čuveni preparat “četiri lopova” od belog luka sačuvao je mnoge živote 1722. godine, kada je jedna zarazna pošast pogodila francuski grad Marselj. Taj preparat su navodno smislila četiri lopova koji su pljačkali mrtva tela onih koji su umrli od zaraze. Oni su ostali netaknuti od zaraze zbog toga što su neograničeno upotrebljavali aromatično sirće od belog luka. Naučna ispitivanja su potvrdila ovo neverovatno lekovito dejstvo sirćeta od belog luka. Stoga zarad nekih budućih okolnosti treba imati u vidu koliko je beli luk blagotvoran po zdravlje ljudi.

 

Prijatne kombinacije: Aromatici: miris i ukus belog luka mogu delotvorno da se “pokriju” ili neutrališu dodavanjem nekoliko kapi ulja od anisa (Pimpinella anisum), ulja od kima (Carum carvi), ulja od cimeta (Cinnamomum verum) ili bilo kog drugog aromatičnog ulja.

 

Karakteristike pri rastu: Beli luk potiče iz centralne Azije, a uzgaja se u velikim količinama u južnoj Evropi i Severnoj Americi. Najbolje uspeva u bogatim, peskovitim i umereno vlažnim zemljištima gde ima izobilne sunčeve svetlosti. Beli luk se razmnožava deobom semena ili lukovice. Češnjevi se sade na jesen, oko 5 cm u dubinu zemljišta i u razmacima od 18 cm između češnjeva u rupama ili redovima kao kod sadnje crnog luka. Zemljište u kojem je zasađen beli luk treba čuvati od korova, a motikom rastresti zemlju oko zasađenih biljki.

 

Branje: Lukovice se vade iz zemljišta pred kraj leta, nakon što odumru listovi biljke.

 

Sušenje i čuvanje: Lukovice ne treba da imaju na sebi bilo koje strano telo, pa ih posle vađenja iz zemlje treba staviti u mrežaste vreće i okačiti na suvom i hladnom mestu gde ima velikog strujanja vazduha.

 

 

– Crni luk (Allium cepa); biljka, lukovica: kašalj, prehlade, pesak u mokraći, hidropsija, digestivni poremećaji, nervoza, itd.; crni luk ima slična, ali slabija lekovita svojstva nego beli luk.

 

– Praziluk (Allium porrum); lukovica: slična lekovita svojstva i upotreba kao crni luk.