SIMPTOMI: namreškani džepići masti na butinama, sa unutrašnje strane gornjeg dela ruku i na gluteusu maksimusu.
UZROCI: kako godine prolaze, na kožu se gomila fibrozno tkivo i tako povlače kožu unutra, a masne ćelije idu ka spolja. Naročito žene imaju ovaj problem na butinama, kukovima i bedrima.
PRIRODNE METODE ODSTRANJIVANJA CELULITA
– Smršajte. Tako ćete smanjiti veličinu onih „džepova“. Jedanput sedmično budite na postu sa voćnim sokovima.
– Jedite dosta svežeg voća i povrća, uključujući i zeleno lisnato povrće. Oboje su hranljivi i imaju malo kalorija. Poboljšajte svoju opštu ishranu, konzumirajte sirovu biljnu hranu bogati mineralima i vitamina i jedite žitarice u celom zrnu, mahunarke i orašaste plodove.
– Održavajte otvorenim telesne kanale za izlučivanje, kako bi se lakše odstranio višak tečnosti i masti. Pijte dosta vode, redovno praznite creva i pazite se zatvora.
– Izbegavajte svu masnu, prženu, rafinisanu i konzervisanu hranu, kao i gazirana pića i alkohol. Slana hrana pogoršava problem. Nemojte koristiti kofein i duvan, jer oni sužavaju krvne sudove i još više ističu celulit.
– Vežbajte napolju na svežem vazduhu i dišite duboko. Tako se ugljendioksid izbacuje iz ćelija, a kiseonik pomaže u sagorevanju masti. Radite vežbe za jačanje mišića. Nakon svakog jela dobro se prošetajte jako zamahujući rukama. Dobro se odmorite noću.
– Koliko god možete, izbegavajte stres, napetost i vremenske rokove. Celulit nastaje kada su mišići napeti, a oni su napeti kada ste uzrujani.
– Ekstrakt gloga umanjuje nivo masti u krvi.
FITOHEMIKALIJE – laboratorijskim istraživanjima otkriveno je postojanje fitohemikalija. To su supstance koje naše telo štite od raznih vrsta bolesti, uključujući i rak. Zna se za njih 20, a ima ih samo u voću i povrću.ispod je spisak tih supstanci i nabrojana je hrana koja ih sadrži:
Alil-sulfidi – crni luk, beli luk, praziluk, vlasac.
Karotenoidi – žuto-narandžasto voće i povrće, zeleno lisnato povrće i crveno voće.
Kumarini – celer, paškanat, peršun i smokve.
Kurkumini – kurkuma i đumbir.
Ditioltioni – glavičasto povrće (kupus, brokoli, karfiol, prokelj, kelj, raštan).
Elagična kiselina – grožđe, maline, jagode, orašasti plodovi.
Flavonoidi – većina voća i povrća.
Indoli/izotiocianati – kupus, brokoli, karfiol, prokelj, rotkve.
Glukarati – citrusno voće, žitarice, paradajz, paprika.
Lignani – laneno seme, laneno ulje, soja.
Liminoidi – citrusno voće.
Ftalidi – poliacetileniceler, kim, kumin, mirođija, komorač, peršun, šargarepa, korijander.
Fenolična kiselina – grožđe, bobičasto voće, žitarice u celom zrnu, orašasti plodovi.
Ftitati – žitarice i mahunarke.
Fitosteroli – semenje i mahunarke.
Inhibitori proteaze – žitarice, semenje, mahunarke i orašasti plodovi.
Saponini – mahunarke i lekovito bilje.
Terpeni – trešnje, citrusno voće i lekovito bilje.
Tokotrienoli – semenje i orašasti plodovi.
Fitohemikalije ne samo da daju boju, građu i ukus biljnoj hrani, već je i štite od mikroorganizama i insekata.
Kada ih mi jedemo, one nas štite od bolesti! Unos velike količine voća i povrća štiti ljudsko telo od različitih vrsta raka, srčanih bolesti i šloga. Jedna harvardska studija je pokazala da se ovako umanjuje rizik samo od šloga za 31%, dok je jedna finska studija dokazala da se rizik od smrti smanjuje za 35%.
Recimo, postoji preko 600 vrsta karotenoida u biljkama. Pošto su bogate antioksidantima, one su smanjile rizik ili neutralisale rak kod eksperimentalnih životinja, one stimulišu imuni sistem i štite od degeneracije žute mrlje koja dolazi sa godinama. Drugi primer su glukarati (nalaze se u belom unutrašnjem delu citrusnog voća) koji štite od raka dojke.
