Gorko se žalila na svoga muža da je grub i mrzovoljan i da ona više nije u stanju s njim izdržati.
Vinko bi stvarno trebao imati nešto po čemu bi se ponovo vratio mir u njenu kuću.
„Pođi u naš dom„, rekao joj je Vinko,“ i kaži bratu na vratima da ti da nešto vode iz bunara. Kad tvoj muž dođe kući, uzmi gutljaj te vode, ali je pažljivo zadrži u ustima. Tada ćeš doživjeti veliko čudo!„
Žena je verno učinila što joj je Božji čovek rekao. Kad joj se muž vratio kući, ponovno je počeo pokazivati zlovolju i nestrpljenje prema ženi. A ona brzo uzme jedan gutljaj te tajnovite vode i stisne usta da bi mogla vodu zadržati. I stvarno! Muž je uskoro posle zaćuteo pa je tog dana oluja u kući izbegnuta.
Žena je redovito iskušavala lekovitost vode i svaki put se dogodilo čudo s jednakim uspehom! Od tada je njen muž postao kao preobražen, ponovno je s njom ljubazno razgovarao i čak hvalio njenu blagost i strpljivost.
I žena, presretna zbog obraćenja i promene svoga muža, požuri proroku da ga izvesti o uspehu njegova leka. Prorok Vinko joj je sa smeškom rastumačio da je moć leka, u ovom slučaju, bila u tome što drži njena usta zatvorenim.
Još i danas postoji poslovica: „Pij vodu proroka Vinka.“ Možda bi bilo dobro da i mi s vremena na vreme uzmemo gutljaj te vode.
