Gubitak energije, apetita i telesne težine. Hronična dijareja, groznica, hronično rektalno kravrenje, malapsorpcija, bol na celom području abdomena (stomaka), višak masti u stolici (što dovodi do blede velike stolice koja pluta). Dolazi do neuhranjenosti.

 

 

Razlika između ove dve bolesti je u tome što ulcerativni kolitis zahvata prva dva sloja crevnog zida (sluzokožu i podsluzokožu), dok Hronova bolest, pored njih, zahvata i sledeća dva sloja (vezivno tkivo i mišiće zida).

 

Hronova bolest je hronična ulceracija jednog ili više delova digestivnog trakta. Ovo su tri osnovne činjenice o Hronovoj bolesti: 

 

1) Ulceracija zahvata sve slojeve gastrointestinalnog (GI) zida; 

2) Bolešću može biti obuhvaćen čitav GI trakt, od usta do anusa; 

3) Uglavnom traje duže vreme.

 

Kada se zaleče oboleli delovi tela, na njihovom mestu ostaju ožiljna tkiva, koja nastavljaju da sužavaju kanale.

 

Još uvek pak postoje neke nedoumice. Ne zna se tačno koji su uzroci, i određene rasne grupe oboljevaju češće od drugih grupa. Uprkos tome, sledeće činjenice stoje na mesu:

 

Alergije na hranu potpomažu nastanak bolesti, te je njihovo pronalaženje i eliminisanje ublažuje.

Nedostatak vitamina C i E u ishrani pogoršava stanje.

 

Ljudi iz Evrope i Severne Amerike oboljevaju mnogo češće nego ljudi iz drugih delova sveta.

Jevreji u Americi oboljevaju češće od Jevreja u Izraelu, dok belci oboljevaju manje od Jevreja, ali češće od ostalih rasnih grupa.

 

Zato je najverovatnije značajni uzročni faktor zapadnjački način ishrane. Jednostavna zdrava hrana je važan aspekt rešavanja ovog problema.

 

Skoro nikad ova bolest napada jednom i onda više nikad ne vrati. Uglavnom se godinama stalno vraća. U tim slučajevima ožiljna tkiva sve više slabe rad creva.

 

Ako se ne leči, Kronova bolest može dovesti do raka. Nema poznatog leka, ali se zna da određene stvari pozitivno deluju protiv nje.

 

Smatra se da je Kronova bolest autoimuno oboljenje, odnosno, GI trakt je postao toliko ispunjen toksinima, usled dugogodišnje nebrige, da se imuni sistem poremetio i počeo da napada delove tela u kojima je smeštena hrana puna toksina.

 

 

– Ishrana bez masti pomaže. Poznato je da ljudi sa ovom bolešću ne mogu dobro da apsorbuju masti i da ne podnose hranu koja ih sadrži.

 

– Pijte dosta tečnosti, poput destilovane vode i svežih sokova.

 

– Sok od kupusa sadrži antiulcerozni vitamin U, koji je dobar za zidove GI trakta.

 

– Jedite nerafinisane ugljene hidrate sa dosta vlakana (žitarice u celom zrnu). Vremenom povećajte unos vlakana, ali sažvaćite hranu dobro, kako ne biste iritirali GI trakt. Ako ne možete da dobro sažvaćete hranu, stavite je u blender.

 

– Otrkiveno je da su ljudi sa Kronovom bolešću veoma retko jeli sirovo voće i povrće.

 

– Najviše jedite nekiselo sveže ili kuvano povrće (brokoli, kupus, šargarepu, celer, kelj, beli luk, prokelj). Nikad nemojte pržiti hranu.

 

– Aminokiselina glutamin pomaže u izlečenju creva.

 

– Redovno se izlažite sunčevoj svetlosti i svežem vazduhu.

 

– Ugalj pomaže u kotrolisanju dijareje. Uzimajte 4-6 tableta 2-3 puta dnevno između obroka. Ako ugalj iritira debelo crevo, onda ga pomešajte sa vodom, sačekajte da se staloži na dnu i popijte samo gornji čistiji deo vode. Još bolje je korisiti dr Šulcovu formulu za creva #2.

 

– Pobrinite se da se creva prazne svakog dana.

 

– U korisno lekovito bilje spadaju: crni orah, čičak, ljutić, tahebo, bokvica, šafran, aloja, piskavica, doljen, brest i hrastova kora.

 

– Tamjan i kurkuma pomažu crevnom zidu.

 

 

– Nemojte koristiti začine (poput senfa, sirćeta, bibera i rena).

 

– Nemojte konzumirati brzu hranu, duvan, kofein, alkohol ili neku beskorisnu hranu i pića.

 

– Izbacite korišćene svih aditiva u hrani. Ne koristite šećer i hranu koja ga sadrži. Jedno istraživanje je utvrdilo da su ljudi sa Kronovom bolešću jeli veće količine šećera od proseka ostatka populacije.

 

– Nemojte se prejedati, kako biste ublažili zapaljenje GI zida.

 

– Gluten obično pogoršava situaciju. Zato, izbegavajte žitarice koje sadrže gluten (pšenica, ovas, ječam, raž i heljda iako ona nema gluten). Strogo pridržavanje ishrani bez glutena može doneti odlične rezultate, ali ne sme se jesti ni najmanja mogućna količina hrane koja ga sadrži.

 

– Nepodnošenje laktoze je česta pojava. Nemojte konzumirati mlečne proizvode.

 

– Eliminišete alergije na hranu i sve druge vrste alergija. Ljudi sa Kronovom bolešću skloniji su alergijama, poput polenske groznice i ekcema.

 

– Izbegavajte hiruršku intervenciju, lekove protiv dijareje i kortikosteroide, jer oni više pogoršavaju stanje nego što ga poboljšavaju. Oko 50% onih koji su prošli operaciju kaže da su im nakon toga simptomi naglo postali učestaliji nego pre.