Lečenje sokovima i presnom hranom 1. deo

 

1. Sokovi se dobijaju centrifugiranjem u mikseru povrća i voća koje je dobrog kvaliteta, dobro oprano i očišćeno.

 

2. Sokovi se pripremaju samo za jednodnevnu (ne za više dana unapred) upotrebu; treba ih koristiti u svežem stanju i nerazblažene, kako bi ostvarili najbolji efekat.

 

3. Može se odjednom pripremiti količina potrebna za jedan dan. Sok se čuva u dobro zatvorenim staklenim flašama i na hladnom, u frižideru. Pola sata pre upotrebe, sok iz flaše treba sipati u čašu (250 ml) koja se ostavi da odstoji na sobnoj temperaturi kako bi se sadržaj ugrejao. Ne treba dnevno konzumirati više od 1,5 – 2 litra soka. Sokovi se ne kuvaju i ne piju hladni, već ugrejani do sobne temperature.

 

4. Pod izrazima “sveže i presno”, podrazumeva se da biljne namirnice nisu kuvane, pečene, pržene ili na neki drugi način termički obrađene.

 

5. Prilikom lečenja ne treba unositi u organizam ništa drugo od hrane izuzev sokova od voća i povrća, i to u vremenskom periodu koji varira, od nekoliko dana do mesec ili dva meseca. Sokovi se piju naizmenično – jedan dan sok od voća, drugi dan sok od povrća – po 250 ml (2,5 dl) soka na svakih 2,5 sati (na primer između 7 i 19 časova). U pauzi, između dve terapije sokom, može se piti voda ili čaj po želji.

 

6. Dok traje terapija sokovima, svako jutro treba upražnjavati klizmu (ispiranje debelog creva, vidi stranu 80) sa 1,5-2 litre mlakog čaja od kamilice; za stariju decu koristiti 1/2 doze, a za manju 1/4 od doze propisane odraslima.

 

7. Posle lečenja sokovima sledi prelazni period od nekoliko dana (5-10), kada se postepeno uvodi u ishranu voće i povrće u svežem stanju (termički neobrađeno) i to u obliku salata ili nekih drugih kulinarskih formi. Istovremeno se postepeno smanjuje količina sokova. Lečenje presnom hranom se nastavlja, zavisno od bolesti, 1-12 meseci. Da bi se izbegli problemi sa probavom, prilikom prelaska sa sokova na presnu hranu u čvrstom stanju, neophodno je poštovati nekoliko osnovnih pravila koja se odnose i na zdrave osobe:

 

a) Utvrditi stalno vreme obroka;

 

b) Izbegavati unošenje vode u organizam za vreme obroka ili odmah nakon toga; preporučuje se uzimanje vode (ili neke druge nefermentisane tečnosti) 30-60 minuta pre jela;

 

c) Ujutru, 30-60 minuta pre doručka, preporučljivo je popiti mlaku vodu ili čaj (zaslađen ili nezaslađen medom, po želji);

 

d) Izbegavati uzimanje velike količine hrane u vreme obroka i ne konzumirati previše vrsta jela odjednom;

 

e) Ne konzumirati za isti obrok voće i povrće;

 

f) Ne jesti između obroka;

 

g) Žvakati polako i dobro;

 

h) Ne konzumirati napitke i jela koji su vreli ili suviše hladni.

 

Na primer, ishrana u prelaznom periodu (pored sokova koji se takođe uzimaju između obroka, ali u sve manjoj količini) sastoji se u sledećem:

 

 

Doručak: 1 jabuka ili drugo voće.

 

Ručak: Malo salate od povrća sa malo ulja.

 

Večera: Sokovi.

 

 

Doručak: 2 jabuke ili sušeno voće (kruške, šljive, smokve…) koje se pret hodno potopi da omekša.

 

Ručak: Salata od povrća; presna supa od povrća sa pahuljicama od žitarica (vidi: Recepti u toku lečenja – br. 2, str. 45).

 

Večera: Sokovi.

 

 

Isto kao i za drugi dan.

 

 

Doručak: 2-3 jabuke, 2-4 oraha ili lešnika, 1 kašičica meda.

 

Ručak: Salata od povrća; presna supa sa žitnim pahuljicama, hleb (vidi: Recepti u toku lečenja – br. 41, str. 49).

 

Večera: 1 šolja biljnog mleka i domaći hleb.

 

U nastavku, jelovnik se proširuje. Mogu se koristiti ili recepti koji podrazumevaju korišćenje presnih biljnih namirnica, ili delimično termički obrađenih.

 

8. Prelazak sa presnog jelovnika na ishranu koja uključuje i termički obrađene namirnice, takođe je postepen (5-10 dana) i važe ista pravila, kao i ona koja su izložena pod tačkom 7 (posle lečenja sokovima).

 

9. Do kraja života treba isključiti sledeće namirnice:

 

– Pržene na ulju (ulje se dodaje na kraju, posle pečenja odnosno kuvanja);

– Meso i mesne prerađevine bilo koje vrste;

– Šećer (rafinisani – beli), čak i u džemovima, kompotima, kolačima, čokoladi, sladoledu, čajevima, mleku, koka-koli, itd.;

– Sirće (uključujući i jabukovo), biber, namirnice konzervisane sirćetom;

– Kafu, crni čaj, duvan, alkoholna pića svih vrsta;

– Beli hleb, razna testa, prevreo sir, ovčji sir, kačkavalj, topljeni sir;

– So u preteranim količinama (naročito rafinisanu so, preporučuje se morska so);

– Namirnice konzervisane hemijskim konzervansima;

– Sodu bikarbonu, prašak za pecivo.

 

10. Radi očuvanja dobre psiho-fizičke kondicije, bolesnik treba da praktikuje šetnje na svežem vazduhu uz duboko disanje. Ne preporučuje se psihofizičko naprezanje i iscrpljivanje u konfliktnim i depresivnim situacijama. Ovakvo ponašanje bi sprečilo proces izlečenja.

 

11. Kod malignih oboljenja (rak), preporučljivo je držati presnu ishranu (sirovu biljnu hranu) tokom celog života.

 

12. U slučaju oboljenja kod kojih je jedan od simptoma zadržavanje tečnosti u organizmu (ciroza jetre, srčana i bubrežna insuficijencija, povišen krvni pritisak – hipertenzija itd.), treba biti veoma obazriv prilikom unošenja sokova i čajeva, kako bi se izbeglo preopterećivanje organizma tečnošću. U gore navedenim slučajevima patoloških stanja, lečenje se obavlja pod nadzorom lekara.

 

 

Voće: Po 250 ml soka od sezonskog voća (jabuke, kruške, pomorandže, grožđe, lubenica …) na svaka 2,5 sata. Najviše se preporučuje svež sok od grožđa.

 

 

1. Šargarepa 250 – 500 ml soka

 

2. Celer 200 ml soka

 

3. Presan kupus 150 – 250 ml soka

 

4. Krastavac 90 ml soka

 

5. Paškanat (koren) 60 -150 ml soka 

 

6. Zelen (peršun – koren) 60 -150 ml soka

 

7. Keleraba 30 ml soka

 

8. Salata (ločika) 50 ml soka

 

9. Cvekla 50 ml soka

 

10. Krompir 30 ml soka

 

 

– Sok od krompira se pije odmah po ceđenju (ne čuva se u frižideru!) i ne meša se sa ostalim sokovima.

 

– Sok od cvekle se takođe pije odmah nakon ceđenja, i može se kombinovati jedino sa sokom od šargarepe.

 

– Sok od jabuka se pije između obroka (na primer u 10:00 i u 16:00 časova).

 

– U slučaju Hočkinove bolesti i leukemije može se povećavati količina soka od cvekle dok se postepeno ne dođe do 450 ml na dan.

 

– Protiv oboljenja očiju, može se dodati i sok od endivije 90 ml na dan.

 

– Kod čira, gastritisa (upale želudačne sluznice), kolitisa (upale debelog creva), sokovi se prave od endivije i povrća označenih brojevima: 1, 2, 3, 4, 7, 10.

 

– Kod nervnih oboljenja povećava se količina soka od celera do 250-300 ml na dan.

 

PAŽNJA! Bolesnici sa metastazom i jakim bolovima treba da koriste samo sokove koje podnose.

 

– Sokovi se piju u retkim gutljajima, dobro izmešani sa pljuvačkom, pre jela.

 

– Ne treba ih čuvati za naredni dan.

 

– Deci od 6-14 godina preporučuje se 1/2 doze predviđene za odrasle, a mlađoj 1/4.

 

 

Ječam se potopi u vodu i ostavi da odstoji jedan dan, zatim se posadi u baštu, saksiju, ili u neku drugu prikladnu posudu i zaliva se. Kada izdanak (končić) dostigne dužinu od 15-20 cm, izvadi se, očisti od korena (koren se ne koristi), opere se u nekoliko voda i usitni (isecka).

 

Zatim se potopi u vodu i odmah samelje u mašini za meso, a posle toga se cedi u centrifugi (sokovniku). Ono što ostane na filteru ponovo se potopi u vodu i još jednom centrifugira. Dobija se tamno-zeleni sok, blago-gorkog ukusa. Sok se čuva na hladnim, u staklenim bocama. Može se odjednom napraviti količina od 1-2 litre. Prilikom upotrebe, 50 ml koncentrovanog soka se razblaži sa 50-100 ml vode ili soka od jabuke. Sok treba ostaviti da se zagreje do sobne temperature i piti lagano, u retkim gutljajima.