Simptomi: Reč je o naslednoj bolesti u kojoj su nepravilno iskorišćeni ugljeni hidrati usled nemogućnosti pankreasa da luči dovoljno insulina. Telesno tkivo ne može da u normalnoj srazmeri oksidiše ugljene hidrate. Stoga je za ovu bolest karakteristično prekomerno mokrenje i izlučivanje šećera u mokraći, prekomerna glad i žeđ i progresivna iznurenost.
Uzrok: Uzrok dijabetesa je nepravilna ishrana ili pothranjenost uz nepravilan rad pankreasa. Držite se podalje od šećera i skroba koji će brzo da se pretoče u šećer usled oslabljenog pankreasa. Prašak za pecivo i kuvanje u aluminijumskim posudama značajno pogoršavaju dijabetes.
Biljke koje pomažu: Dijabetes je preteča Brajtove bolesti. Teški korisnici insulina uspeli su da brzo smanje količine insulina koje moraju da uzimaju uz pomoć nekoliko biljnih lekova kao što su: zeleni kaktus i đumbir, bobice kedra i čaparal. Očistite debelo crevo visokim klistirom od korena čička, korena običnog štavelja, ili kore mirike. Pripomognite prirodnom postupku eliminacije šećera i telesnih otrova preko kože, time što ćete imati duge tople kupke. Kupke upotpunite pijenjem dijaforetičkih čajeva. Kupku završite hladnim tuširanjem ili sa sunđerom namočenim u hladnu vodu i jabukovo sirće.
Da biste regulisali stolicu, upotrebite biljke iz formule za debelo crevo. Tople obloge od ricinusa na kičmi, želucu i u predelu pankreasa mogu da olakšaju tegobe. Pacijent treba da izbegava sve industrijski proizvedene namirnice koje više nemaju prirodna svojstva, kao i sekundarne namirnice, to jest nusproizvode životinjskog porekla: meso, mleko, jaja, ribu itd. Bilje kao što je irska mahovina i crveni brest su hranjivi biljni lepkovi koji umiruju bolove i tegobe dok istovremeno hrane nadražene organe za varenje.
Ishrana za dijabetičare uglavnom treba da čini sveže voće i mekani zeleniš i mekano sezonsko povrće iz bašte, koje je poželjno jesti sirovo ili kuvano na tihoj vatri. Takođe je od ključnog značaja duboko disanje i obilje energičnih aktivnosti van kuće.
Korisne biljke: Horheja (Heuchera americana), evropska bukva (Fagussylvatica), borovnica – listovi (Vaccinium myrtillus), srčanik (Polygonurn bistorta), plava stanićarka (Caulophyllum thalictroides), agatozma (Agathosma betulina), američka vučja noga (Lycopus virginicus), kanadska suvoletnica (Erigeron canadensis), vrsta kleke – bobice (Juniperus monosperma), monstera (Monstera deliciosa), maslačak – koren (Taraxacum officinale), pirevina (Elymus repens), lan (Linum usitatissimum), jablan – koren (Trollius europaeus), kanadski ljutić (Hydrastis canadensis), severnoamerička borovnica – listovi (Gaylussacia baccata), puzeći lanilist (Cymbalaria muralis), jaborandi (Pilocarpus jaborandi), jambolanska šljiva (Syzygium cumini), običan dvornik (Polygonum persicaria), beli slez – koren (Althaea officinalis), imela (Viscum album), kopriva – listovi (Urtica dioica), divlji geranijum – koren (Geranium maculatum), kanadska cuga (Tsuga canadensis), američka jasika – kora (Populus tremuloides), suručica (Filipendula ulmaria), malina – listovi (Rubus idaeus), američki pečatnjak (Ceanothus americanus), mirisni ruj (Fragrant sumac), testerasta palma (Serenoa repens), crveni brest (Ulmus rubra; U. fulva), sumak – bobice (Rhus), slatka paprat (Comptonia peregrina), timijan (Thymus vulgaris), srčenjača (Potentilla erecta), uva (Arctostaphylos uva-ursi), iglice vajmutovog bora (Pinus strobus), zimzelen (Gaultheria procumbens), pelin (Artemisia absinthium), hajdučka trava (Achillea millefolium), obični štavelj (Rumex crispus).