Simptomi: Osim na koži koji podseća na stanje koje nastaje usled ožarenosti koprivom. Ova bolest je karakteristična po pojavi jakog svraba na koži, uzdignutim masnicama na koži i crvenilom na koži koje obavija te masnice i liči na zakrpe (eritem). Upala može da se javi u tim “zakrpama” ili da se proširi na celo telo. Ovo stanje može da potraje nekoliko sati, jedan dan ili dva dana.
Uzrok: Od koprivnjače nikada neće oboleti neko čije je telo u dobrom stanju, a krvotok čist i slobodan. Koprivnjača može da nastupi i usled uboda nekog insekta, što može da nadraži organizam i da ga natera da se brzo otarasi otrova u vidu velikih modrica. Ponekad su te modrice koprivnjače veličine dlana i mogu da se naduju do znatne veličine. U pojedinim situacijama dogodi se da je obolela osoba pojela izvesne kombinacije namirnica i nakon vežbe ili treninga joj se pojavi koprivnjača, zato što je vežba oslobodila otrov iz tela i dovela ga na površinu kože. Koprivnjača ume da bude toliko jaka da nadutost može da zatvori bolesnikove oči i da naduje tkivo svuda po telu. Do toga dolazi usled kiselosti u organizmu.
Biljke koje pomažu: Od velike pomoći biće ulje od pšeničnih klica, koje treba utrljati u naduto tkivo. Za ispiranje nadutog tkiva upotrebite čaj od zovinog lišća ili mišjakinje, a za isceljenje od te bolesti upotrebite mast napravljenu od zove ili mišjakinje. Za brzo poboljšanje zdravstvenog stanja možete da pijete napitak od celerovog semena, gaveza, mišjakinje, čičkovog korena ili čičkovog semena itd. Čičkovo seme je jedno od najjačih biljnih sredstava za brzo rasterećenje kože i limfnih čvorova od nadutosti. Olakšanje će takođe doneti 250 g do 500 g đumbira u kadi tople vode. Creva moraju da se očiste zato što neka od najgorih oboljenja koprivnjačom dolaze usled zatvora. Za izlečenje od osipa i koprivnjače najvažnija je ishrana namirnicama koje ne izazivaju lučenje sluzi u organizmu.
Korisne biljke: Zelena čemerika (Veratrum viride), asafoetida (Ferula assafoetida), divlji ruzmarin (Cimicifuga racemosa), čičak – seme (Arctium lappa), rimska kamilica (Chamaemelum nobile), suručica (Filipendula ulmaria), hmelj (Humulus lupulus), vinobojka (Phytolacca decandra), gospina papučica (Cypripedium calceolus), virdžinijski crni grab (Ostrya virginiana), lobelija (Lobelia inflata), srdačica (Leonurus cardiaca), divizma (Verbascum thapsus), kopriva (Urtica dioica), vranilova trava (Origanum vulgare), pitoma nana (Mentha piperita), topola – kora (Populus), strihinovac (Strychnos nux-vomica), kapica (Scutellaria lateriflora), lovorova kalmia (Kalmia angustifolia), sarsaparila (Smilax ornata), solomonov pečat (Polygonatum multiflorum), džefersonija (Jeffersonia diphylla), valerijana (Valeriana officinalis), ranilist (Stachys officinalis).
