Urin se izlucuje putem bubrega. Tecni deo urina se formira od dela krvi koja ulazi u cevcice bubrega i glomerule (gde se kapilari krvnih sudova i cevcice susrecu) koje se nalaze u korteksu. Dok ova tecnost prolazi kroz cevcice, ona se puni rastvorenim otpadnim supstancama koje su uklonjene iz krvi, direktnim delovanjem celija koje oblažu cevcice. Delovanje bubrega je opisao Dešauer (Deschauer):
Dužnost bubrega se najbolje može opisati ako ih nazovemo filterima krvi. Naša krv tece konstantno kroz naše bubrege da bi bila procišcena ili filtrirana. Možete biti iznenadeni ako saznate da više od 30 g otpadnih materija, kiselina i otrova mora biti uklonjeno iz krvi kroz bubrege svakih 24 sata. Dakle, možete lako videti da od ovog filtriranja i uklanjanja u velikoj meri zavisi vaše zdravlje. Ako bubrezi prestanu da funkcionišu kako treba, pocecete da primecujete razne simptome. Osecacete se depresivno i umorno, nemirno u toku noci i bolovi u ledima ce se pojaviti. Može se imati proreden urin ili cesto uriniranje. Glava ce vas boleti i mnogi drugi bolovi i mucnine ce se pojaviti. Zaista ne možete biti iznenadeni što se ne osecate dobro. Zamislite, kad bi vaši bubrezi uradili samo polovinu posla i eliminasila samo 15 g otpada, šta ce biti sa preostalih 15 g? Bice vraceni u krv i otrovati organizam. Stoga pazite na svoje bubrege i rešavajte brzo cak i manje neregularnosti.
Da biste izbegli probleme, budite pažljivi sa ishranom. Potrošnja mesa kao izvora proteina stvara više stresa za bubrege nego što to cini ekvivalentna biljna hrana. Prosecna dnevna potrošnja mesa kod Amerikanaca daleko prelazi potrebe za proteinima. To stvara višak mokracne kiseline i proteina koji moraju biti izbaceni kao prioritet dnevnog metabolickog otpada. Ovakvo preopterecenje stvara celijska oštecenja u bubrezima i stavlja ih van stroja.
Naši bubrezi ne mogu da pricaju, oni samo treba da ostanu nemi dok nas 101 telesni poremecaj ne pokrene da gledamo okolo, tražeci neki misteriozni uzrok nekog ozbiljnog problema. Onda, kao po pravilu, je prekasno da se izvinimo bubrezima.
Biljke diuretici se koriste za:
Uklanjanje otpadnih i otrovnih materijala iz krvi; uklanjanje otpadnih tecnosti iz tkiva i šupljina tela, održavanje rada bubrega i stimulisanje normalnih funkcija za izlucivanje. Ovo je posebno važno kada su bubrezi ošteceni (zbog akutne groznice, kongestije, Brajtove bolesti, itd.). Biljke diuretici smanjuju iritaciju genitourinarnog trakta, gde urin ima prekomernu koncentraciju kiseline; oni razblažuju urin; oslobadaju bola ili koncentracije mokracne kiseline rastvaranjem ili ispiranjem i uklanjaju mokracne materije. Biljke diuretici olakšavaju loše stanje bubrežnih lucenja; oni su antiseptici.
Neki diuretici povecavaju protok urina stimulisanjem celija bubrega da luce više urina, dok drugi poboljšavaju cirkulaciju krvi u bubrezima, tako da sveža krv donosi više tecnosti i otpada na uklanjanje, što formira urin.
Bubrežno lucenje je povišeno tako što se podiže lokalni pritisak proširivanjem dovodnih sudova ili povecanjem bubrežnog snabdevanja krvi i cirkulacije, preko podizanja generalnog arterijskog pritiska, tako što se poveca aktivnost srca. Ovo se postiže biljkama kao što su divlji ruzmarin, indijska konoplja, durdevak, morski luk, zanovet metlaš.
Druge biljke rade tako što stimulišu celije za lucenje ili nerve u bubrežnom tkivu. Ovo ukljucuje biljke kao što su agatozma ili bucu, uva, vrsta kleke (Juniper berries), kukuruz, gvajak, morac, kubeba, kopaiba, babica, matiko, indijski sandal, krušcica, itd.
Kada diuretici deluju na bubrežne cvrste materije (rastvaraju žucni kamen, kalkulus, pesak ili kamen) u kanalima za izlucivanje, oni se nazivaju litotriptici. Nazivaju se antilitici, kada sprecavaju podsticanje mokracnih i žucnih lucenja u mokracnim kanalima. Herbalista mora da zna koji diuretici uticu na izlucivanje cvrstih materijala (sediment, pesak, itd.), jer oni treba da se primene u kombinaciji sa blagotvornim agensima kao što su beli slez, pirevina, itd. To ce ublažiti svaku iritaciju i preduhitriti bilo kakav problem, koji se može pojaviti tokom procesa uklanjanja.
Uzimati diuretike tokom dana na prazan stomak, izbegavajuci bilo kakav fizicki napor zbog najbržeg diuretickog delovanja. Ali nemojte žuriti i krenuti da lecite bubrege, jer cesto problemi poticu iz nekog drugog izvora.
Žuc: Kada se žuc pojavi u urinu, leciti jetru.
Mokrenje u krevetu: U skoro svim slucajevima, ovo je stanje nervoze; nervi su ošteceni i bubrezi su osetljivi.
Konstipacija: Bubrežna iritacija i skladištenje toksina može doci usled konstipacije u crevima, proverite da li su ona u dobrom stanju.
Hidropsija: Ovo je znak da su bubrezi delimicno paralizovani i da ne uklanjaju dovoljno urina, tako da diureticki agens treba da se koristi u kombinaciji sa difuznim stimulansom, kao što je dumbir, kanadska vucja jabucica ili cak kajenska paprika.
Ženski problemi: Kod ženskih urinarnih problema, uzrok može biti u genitalnoj oblasti, što je veoma povezano, tako da treba tretirati takode i tu oblast.
PERŠUN (Petroselinum crispum)
KLEKA (Juniperus communis)
CRVENA KONOPLJUŠA (Eupatorium purpureum)
UVA (Arctostaphylos uva-ursi)
DIVLJA ŠARGAREPA (Daucus carota)
DOMACA ŠARGAREPA (Daucus carota var. sativus)
PRILEPACA (Galium aparine)
AGATOZMA (Agathosma betulina)
CICAK (Arctium lappa)
