Latinski naziv: Glycyrrhiza glabra

 

 

Stabljika – 0,6 m do 1,5 m visine, uspravna, nekoliko grana proizilazi iz debelog rizoma. G. glabra (G. glandulifera ili ruska podvrsta): prekrivena kratkim finim dlačicama.

 

Listovi – neparno perasti, listići su u paru od 4 do 7, jajasti, celi, glatki, tamnozeleni i lepljivi na donjoj strani. G. glabra (ruska): sa žlezdanim dlakama na donjoj strani.

 

Cvetovi – ljubičasti ili žućkasto-beli, oblika graška, u grozdovima (izdužena osovina na kojoj se nalaze cvetovi na kratkim stabljikama, uzastopno prema vrhu).

 

Koren – G. glabra (španska podvrsta): približno cilindričan, malo zapetljan 15 cm do 20 cm dužine, od 5 mm do 2 cm debljine, žućkasto-braon do tamnobraon, naboran po dužini, grube vlaknaste pukotine, sa unutrašnje strane žut, porozno drvo, istaknuti naizmenični pupoljci na tanjim rizomima i posebni plutani slojevi na debljim rizomima. Prah je braonkasto-žut sa crvenkasto-braon ćelijama plute. G. glabra (ruska): približno cilindričan, sužava se, ponekad je podeljen po dužini, 15 cm do 30 cm dužine 1 cm do 5 cm debljine, bledožut kada se ukloni spoljna pluta, grube vlaknaste pukotine. Prah je žut bez ćelija plute.

 

Ukus – španska: slatkast i malo oštar. Ruska: manje sladak.

 

Miris – karakterističan.

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Osušeni rizom i koren.

 

Lekovito dejstvo: Demulcent, ekspektorans, emolijens, začin, sredstvo za grudi, aperijens, blagi stimulans, sredstvo za povećanje lučenja pljuvačke.

 

Sladić deluje veoma umirujuće i omekšava sluznicu i u isto vreme vrši oslobađanje od katarnih tegoba, naročito respiratornog trakta. Ima prijatan ukus i povećava lučenje pljuvačke i sluzi kada se polako žvaće ili isisa; povećana sekrecija deluje kao emolijens na grlo. Sladić je jedan od najstarijih, najblažih i opet najefikasnijih laksativa (aperijensa), a naročito je bezbedan i efikasan za osetljivu i decu sa zatvorom ili za odrasle sa oslabljenim želucem koji nisu u mogućnosti da uzmu jače laksative (katartike). On omekšava, ublažuje, podmazuje i hrani probavni trakt.

 

On ublažuje i isceljuje bilo koju upaljenu sluznicu i katarno stanje. Korektivni je agens za druge snažnije biljne laksative (snažni katartici i purgativi), menja njihovo dejstvo. Odličan je za ublažavanje ukusa agrimonije ili drugih gorkih biljaka u biljnim preparatima (kao što je krestušac, gvajakovina, sena, itd.) a ekstrakt u prahu ili koren je odličan kao pomoćno sredstvo (supstanca koja se koristi za davanje preparatu pogodnog oblika ili konzistenciju) u pilulama i pastilama. Glavna aktivna supstanca u sladiću je poznata kao glicirhizin, koja je 50 puta slađa od šećerne trske i dok će drugi slatkiši povećati žeđ, sladić će ublažiti žeđ. Takođe sadrži fitosterol koji olakšava proizvodnju estrogena (ženskog hormona).

 

Lekovita upotreba: Kašalj, upaljeno grlo, promuklost, teško disanje, dispneja, grudni i plućni problemi, febrilna katarna stanja, bronhitis, hemoroidi, crevni i urinarni problemi, zapaljenje sluznice i kože, želudačni čir. Deluje kao lekovito pomoćno sredstvo, ublaživač za gorke biljke i premaz za pilule.

Preparati: Esencija, eliksir, tečni ekstrakt, infuzija, prah, sirup i tinktura. Crni, suvi, veoma krhki sladić, sa sjajnom pukotinom je najboljeg kvaliteta za upotrebu.

 

Esencija: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika po potrebi.

Tečni ekstrakt: 1/2 čajne kašičice.

Infuzija: 60 ml, 3 do 4 puta dnevno.

Prah: 1/2-1 čajna kašičica.

Sirup: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika ili više ako je potrebno.

Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica.

 

 

Sladić se generalno koristi u kombinaciji sa drugim pomoćnim sredstvima.

 

 

Kašalj, promuklost, upaljeno grlo, itd.: Koristiti sirup (videti “LEKOVITE FORMULE”).

 

Laksativ, hemoroidi: Prah sladića kada se uzme interno će za 10 do 15 sati (3 do 6 sati na prazan želudac) osloboditi i omekšati stolicu bez tegoba. Posebno je značajan za osobe koje boluju od hemoroida, jer mekše i tečnije stolice umanjuju bol. Najbolje je da se uzima pre odlaska na spavanje.

 

 

Zapaljene površine: Sladić kao sirup, sredstvo za ispiranje, itd. deluje umirujuće i zaštitno.

 

 

 

115 g korena sladića, iseckano ili u prahu (Glycyrrhiza glabra)

1 l destilovane vode

680 g žutog šećera (ili 340 g meda)

 

Preparat: Mešati biljku u vodi dok je hladna; pokriti i potopiti 2 sata, promešati, i polako dovesti do tačke ključanja. Kuvati polako 15 minuta; procediti i vratiti u čist sud. Ponovo dovesti do tačke ključanja, ubaciti i promešati šećer (ili med), nastaviti sa mešanjem dok se ne rastvori; skloniti sa toplote i ostaviti da se ohladi; povremeno treba promešati.

 

Doziranje: 1 supena kašika ili više 3 do 4 puta dnevno (regulisati dozu prema crevnim pokretima). Deca: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 2 do 3 puta dnevno (u zavisnosti od stanja).

 

 

30 g sladića (Glycyrrhiza glabra)

30 g crvenog bresta (Ulmus rubra; U. fulva)

30 g boneseta (Eupatorium perfoliatum)

30 g lana (Linum usitatissimum)

470 ml melase

230 g žutog šećera

 

Preparat: Krčkati biljke 20 minuta u 1 l vode. Procediti i dodati melasu i šećer, mešajući smešu dobro i flaširati.

 

Doziranje: 1 supena kašika po potrebi.

 

 

30 g korena sladića, iseckano ili u prahu (Glycyrrhiza glabra)

1/2 šolje lana, ceo ili izmrvljen (Linum usitatissimum)

1 čajna kašičica limunovog soka (Citrus limon)

 

Preparat: Krčkati prva dva sastojka u 1 l vode dok se ne postigne konzistencija sirupa; procediti i dodati limunov sok.

 

Doziranje: Davati proizvoljnu količinu, toplo ili hladno. Deca: do 1 šolje.

 

Karakteristike pri rastu: Višegodišnja biljka, koren se probija duboko u zemlju. Domaća je u Španiji, severnoj Italiji, Grčkoj, Maloj Aziji, Siriji, Iraku, Rusiji i severnoj Kini (slične geografske širine kao limun i pomorandža). Sladić je kultivisan u mnogim delovima sveta i zasađen je isečcima u redovima sa 1,2 m razmaka. Velike količine korena se uvoze iz Evrope (Alikante, Tortosa, Hamburg) za lekove, napitke, hranu, itd. a čak i veće količine tečnog ekstrakta (uglavnom iz Španije).

 

Branje: Komercijalno. U jesen četvrte godine korenje se vadi kada je najslađe (pre nego što biljke rode plod, koji izvuče slatkoću u biljni sok) pomerajući 60 cm do 90 cm zemlje. Tako se dolazi do podzemnih delova biljke i omogućava da se cela biljka lako iskoreni, nakon čega se koren otkine, očisti, opere, ošiša, razvrsta, isecka i prodaje u svežnjevima, paketima i kesama.

 

Sušenje i čuvanje: Španska podvrsta je obično neoljuštena, ali postoji gorčina i kiselost u kori, što predstavlja samo oko 1/10 svetske potrošnje. Ruska podvrsta je obično oljuštena, veća, bogatija u glicirhizinu i aktivnim svojstvima i veća je potražnja.

 

 

– Zečji trn (Ononis spinosa); koren; miris i ukus slični sladiću.

 

– Rakovo oko (Abrus precatorius); kultivisana u Indiji i Brazilu; zamena za sladić.