Jedan ćup beše napuknut i gubio prilično vode do odredišta, a drugi je bio potpuno nov i donosio je više zarade.
Osetivši se manje vrednim, napukli ćup jedno jutro se odluči poveriti vlasniku:
– Svestan sam svojih ograničenja i da zbog mene ne dobijaš očekivanu zaradu, jer sam napola prazan kad u grad stignemo. Molim te, oprosti mi moju slabost!
Idućeg jutra, na putu prema reci, vlasnik dozove napukli ćup:
– Pogledaj kraj ceste!
– Prelep je, pun cveća – odgovori ćup.
– Predivan je zahvaljujući tebi. Ja sam kupio seme i posejao ga, a ti si ga, i ne znajući, svaki dan zalivao. Zbog toga, ne zaboravi da smo svi mi pomalo slomljeni, ali Bog zna kako da napravi čudo iz naše slabosti, ako ga zamolimo.