Faktori koji utiču na negativno ponašanje papagaja

Širom sveta ptice se eutanaziraju, smeštaju u zoološke vrtove ili uzgajališta, napuštaju, zapostavljaju, najčešće samo zato što vlasnik nije bio u stanju podneti ili promeniti loše ponašanje svoje ptice.

Sa relativno visokim stepenom inteligencije, papagaji predstavljaju idealnog kućnog ljubimca. U nameri da se objasne razlike između dobro prilagođene ptice i one sa poteškoćama u ponašanju, treba objasniti mnoštvo različitosti, onih između vrste, pola, dobi, porekla, zdravlja, ishrane, okoline, ali i načina života vlasnika.

Najčešći poremećaji ponašanja ptica javljaju se upravo kod papagaja. Za razumevanje ponašanja ptice potrebno je prisetiti se da su mnoge uklonjene iz svojih divljih staništa, a mnoge su sačuvale svoja divlja obeležja. U prirodi žive u jatu.

Papagaji su najčešće monogamni i sate provode u sporazumevanju sa partnerom, u hranjenju, a mnoge vrste i u letenju. Zbog tako intenzivnog socijalnog života, zatvoren prostor bez odgovarajućeg društva, može za pticu biti psihološka tortura. Ptice je bolje držati u paru, osim u slučaju kada vlasnik može nadoknaditi sve njene potrebe za socijalnom interakcijom. Držanje ptice same u kavezu ipak ima i nekih prednosti. Postaju privrženije, bolje oponašaju i mogu dobro da nauče da govore.

Osim treningom, mnoge probleme moguće je sprečiti pažljivim odabirom ptice kućnog Ijubimca.

Vrste se ne razlikuju samo u veličini, različitosti ishrane i potrebama držanja, nego i karakteristikama u ponašanju. Što mlađu pticu uzmemo, lakše ćemo je pripitomiti i naučiti da govori, a takođe će biti manje poteškoća u ponašanju. Isto tako važno je da vlasnik odabere po polnim razlikama pticu onog pola koja će mu bolje odgovarati. Uz sve to vrlo je važno pticu dobro odgojiti, što se najbolje čini dok je ptica još sasvim mlada.

Poremećeno ponašanje ptice kućnog ljubimca je vrlo čest problem zbog kog vlasnici dolaze kod veterinara.

Poteškoće najčešće započinju dosadom i često se razviju sve do neuroza. Inteligentni papagaji zahtevaju mnoštvo različitosti kako se ne bi dosađivali. Uzroci dosađivanja su: premali kavez, nedovoljno igračaka, jednolična okolina, neizlaženje iz kaveza, nepodoban raspored prečki, usamljenost i nedovoljna pažnja vlasnika.

Dosada je glavni uzročnik za većinu specifičnih oblika poremećenog ponašanja, ali posebno je osnova vrištanja i samoranjavanja. Ptice mogu reagovati na svaku promenu okoline. Neuroza je izraz koji se upotrebljava za opis psihičkog stanja Ijudi, no mnogi autori su mišljenja da ga možemo idealno primeniti na ponašanje zapaženo kod ptica koje nisu prilagođene okolini i načinu života.

Neurozu izazovu i događaji u kući, poput seljenja, učestalih poseta i stalnog uznemirivanja ili promenjeno ponašanje vlasnika.

Neke ptice su vrlo neurotične zbog drugih kućnih Ijubimaca. Držanje ptice u premalom kavezu najčešći je uzrok neuroze. Vrlo društvene vrste, poput tigrica i nimfi, često obole ako ih odvojite od pripadnika iste vrste. Ako se pak drže izdvojeno, ne bi smele čuti ili videti druge ptice. Tada nastaju frustracije u želji da ostvari fizički kontakt.

Privatnost je papagaju neophodna. Mračna kutija omogućuje ptici skrivanje i u njoj se oseća sigurno.

Divlji papagaji mnogo vremena provode i tražeći hranu, što je dodatak drugim aktivnostima. Nuđenje hrane, obično ad libitum i držanje papagaja u ruci može izazvati neurozu ili psihogeno prežderavanje, pa samim tim i preteranu debljinu. Radi sprečavanja te pojave, dobro je tačno odrediti vreme hranjenja. Ptici sa psihogenom polidipsijom treba pijenje vode ograniči na dva puta po 10 minuta dnevno.

Takvu pticu trebalo bi pregledati radi moguće bolesti. Kažnjavanje ptice takođe može izazvati neurozu, zbog straha, ali i Ijutnje, jer taj postupak nije u stanju dovesti u vezu sa svojim prethodnim ponašanjem.

Neuroza se u početku ne čini značajnom. Može se ispoljavati nastojanjem ptice da dosegne prečku, skakanjem s prečke na prečku, stalnim trešenjem glave u obliku broja 8, ili stalnim njihanjem glave s jedna na drugu stranu. Da ne bi došlo do pojave specifičnih oblika poremećenog ponašanja, dosadu ili neurozu na vreme treba prepoznati i suzbiti, a neurotične i agresivne ptice u zdravoj grupi ukloniti, jer mogu uznemiriti čitavo jato.

Svi oblici poremećenog ponašanja uklanjaju se, pre svega, treningom takve ptice. Kad jednom prihvati komandu, dodatni napori potrebni su s vremena na vreme radi očuvanja interesa ptice, a i očuvanja dovoljno čvrstog odnosa ptica-trener. Osim mladih, i odrasle ptice s problemom ponašanja moguće je trenirati.