- Uncategorized
-
by cpm
Sudeći prema broju herbicida koje možete da kupite, korovi su očigledno veliki obrtači novca za proizvođače hemikalija. Ali ako porazgovarate sa Džefom Lotonom (Geoff Lawton), nastavnikom permakulture, dobićete drugačije gledište na to šta su zapravo korovi i zašto rastu u vašoj bašti. „Korovi su samo delovi biljaka koji popunjavaju određene rupe”, rekao je. „Na svakom kvadratnom metru može da isklija i do 2000 mogućih semenki.” Ti uslovi variraju u zavisnosti od tipa zemljišta. Ako ste mislili da je korov prosto korov i da će isti korov konstantno nicati u vašoj bašti, potpuno ste u pravu, sve dok ne budete promenili karakteristike zemljišta.
Šta to zapravo znači?
Korovi na zapaljenom polju – Loton ilustruje ovo stanovište požarom. „Ako zapalimo polje”, kaže, „dobro zapalimo zemljište, izmaknemo se i osmotrimo šta će se desiti, videćemo da korov koji klija ima veliku koncentraciju kalijuma, a vatra sagoreva kalijum.“ „Uslovi za klijanje su bitni – ne korov!“ rekao je. „Korov je samo simptom uslova za klijanje.“ Korovske biljke koje rastu nakon požara spadaju u korove sa dubokim razgranatim korenjem. One uzimaju kalijum svojim dugim korenskim sistemom i dopremaju ga na površinu. Ovo je posebna vrsta korova koja uspeva u ovim uslovima.
Šta je sa zbijenim zemljištem?
Poljoprivrednici se često bore sa zemljom koja je gusto zbijena delovanjem mašina ili krupnih životinja. „Ako to isto parče zemlje zbijemo i izbacimo sav vazduh – izrašće različite vrste korova.“ rekao je. Na ovakvom tipu zemljišta uspevaju različiti korovi. Maslačci će prekriti travnjake. Biljke sa dubokim cevastim korenjem će uspevati u ovim uslovima. „Biljke koje rastu na zbijenom zemljištu imaju duboko cevatso korenje.“ rekao je. „Njihova funkcija je da rastresu zemljište. Prirodi se ne žuri toliko. Kada ta biljka umre, taj duboki cevasti koren predstavlja mesto za đubrivo. Savršen mehanizam za unos vazduha, hrane i vode.“
Previse uzorana zemlja:
„Ako delujemo na drugi način, na istom parčetu zemlje – ako ga uzoremo, obradimo, okopamo i rastresemo zemlju i neko vreme je ostavimo rastresenu, a zatim se sklonimo i osmotrimo je – nećemo dobiti korov koji upija kalijum.“ rekao je. Ne dobijamo biljke dubokog korenja koje rastresaju zemljište u ovim uslovima“, „Dobijamo biljke koje imaju veoma gust, fin, vlaknast koren koji drži parčiće zemlje zbijene.“ „Njihov uslov za klijanje je zemlja koja je previše rastresena, sklona eroziji, lako se spira i raznosi.“ rekao je. „Neverovatna stvar. „ Iscrpljena zemlja. “ Ako je zemlja previše obrađena i ako joj je potreban oporavak i više organskih materija… onda će prve pionirske biljke, biljke koje obično zovemo korovom, biti fiksatori azota.
Mahunaste biljke. Porodice pasulja i graška koje na korenju imaju bakteriju sa visokom koncentracijom azota, koja ujedno taj azot doprema na površinu.“ „Kada se sastav azota nađe gore, sledi vrhunac ekosistema sa vrlo sofisticiranom interakcijom biljaka i životinja.“
Pod kojim uslovima korov NEĆE klijati?
„Korov ne uspeva u đubrivu!“ rekao je Loton, „Tačnije, u dobrom đubrivu!“ „Visokokvalitetno đubrivo će izraditi fino vosokokvalitetno drveće ili visokokvalitetnu kišnu šumu“, rekao je. Zašto?
„Zato što su uslovi zemljišta toliko dobri“, rekao je, „da nema uslova za klijanje obnovljivog korova.“
„Budimo sigurni da se prema korovu odnosimo prijateljski i naučimo lekciju o obnovi polja, kojom nas oni uče.“