Poslodavcu je bilo žao kad je saznao za tu vest. Preduzeće će napuštiti dobar i pouzdan radnik. Zamolio je radnika da izgradi sa timom samo još jednu kuću, više kao ličnu uslugu. Građevinar je pristao iako preko volje. Skupio je ekipu, opremu i materijal.
U mislima i u srcu radnik nije bio zadovoljan i radio je preko volje. Kad je kuća bila gotova poslodavac je došao da proveri posao. Prišao je radniku i u ruke mu ugurao ključeve od ulaznih vrata kuće govoreći: „To je tvoja kuća, moj poklon tebi.„
Kakav šok i neugodna situacija! Da je znao da kuću gradi sebi, napravio bi je bolje, puno bolje! Sada će morati da živi u kući, koja nije bila najbolje sagrađena, niti je građena sa srcem.
Slično je s nama. Naše živote gradimo odsutno, idemo linijom manjeg otpora, odupiremo se promenama ako od nas traže zalaganje. U ključnim trenucima našeg ličnog i profesionalnog života ne pokažemo ono najbolje što nosimo u sebi.
