Korov – kako ga se rešiti?

Da li je neka biljka korov zavisi od njene vrste, mestu na kome raste i uticaja na okolne biljke. Jednostavno rečeno korov je svaka invazivna biljka koja raste tamo gde ne želite. To može da bude jednogodišnja, dvogodišnja, zeljasta ili višegodišnja žbunasta biljka pa čak i drvo.

Cilj organskog baštovanstva nije da eleminiše sav korov nego da ga drži na nivou koji je prihvatljiv. Biljke koje su po vrsti korovske ponekad mogu da imaju pozitivan uticaj na baštu – u takvim slučajevima one nisu više korov!

Šta biljke čini korovom?

Biljke koje postaju korov su napadni kolonizatori koji prodiru u biljni svet. Neke od njih su divlje, druge se namerno donose u baštu. I danas se nenamerno sade potencijalni korovi. Na primer, ruska loza je korisna puzavica koja brzo raste i za nekoliko meseci prekriva neugledne ograde ili baštenske šupe, ali za nekoliko godina može da prekrije celo drvo. Žuta mrtva kopriva i zelenika brzo prekrivaju zemljište, ali mogu lako da osvoje i celu baštu.

Kako korov funkcioniše?

Poznavanje načina razmnožavanja, širenja i preživljavanja korova u teškim uslovima pomoći će vam da razvijete efikasnu strategiju suzbijanja i kontrole njegovog rasta. Korov na različite načine postiže cilj: preživljavanje i osvajanje terena.

Načela organskog suzbijanja korova

– Upoznajte vaš korov. Ako znate kako opstaje i razmnožava se, lakše ćete odabrati najdelotvorniji metod borbe protiv njega.
– Izdvojte delove bašte u kojima ima problema; osmislite efikasne načine sprečavanja rasta korova.

– Posvetite vreme efikasnom raskrčivanju višegodišnjeg korova pre nego što bilo šta trajno zasejete – čak i ako to bude trajalo godinu dana ili duže.
– Odaberite metode koji odgovaraju vašem raspoloživom vremenu i energiju koju imate.
– Kad krčite zemljište, budite realni. Ne raskrčujte prostor veći nego što ste u stanju da održavate bez korova.
– Nikad ne ostavljajte zemljište golo: zasadite ga, prekrijte ili posejte zelenišno đubrivo.
– Prekrivači sprečavaju i uklanjaju korov – uz malo truda.

Motika je naročito korisna alatka za borbu protiv korova, u raznim fazama njegovog rasta.
 

Prednosti korova u bašti
 

Korov može da bude:

– privlačnog izgleda – kao što su poljski dan i noć i poljska krika;
– jestiv – kao što su ptičja trava, pepeljuga, tust;
– hrana i sklonište za ptice – na primer češljika, čičak, bršljan;
– hrana za korisne insekte (na primer hajdučka trava) i domaćin za organizme koji se hrane šteteočinama;
– privlačan za leptire (maslačak);
– koristan dodatak kompostu; korov s dubokim korenjem, kao što je maslačak, može da dodaje kalijum i fosfor koji su potrebni drugim biljkama.
 

Mane
 

Korov može da:

– pokvari izgled leja i oboda bašte;
– uguši druge biljke svojim rastom;
– oduzima drugim biljkama vlagu i hranljive sastojke;
– smanji rod voća i povrća;
– oteža branje;
– bude domaćin štetočinama i bolestima.
 

Sprečavanje rasta korova
 

Sprečiti je uvek bolje nego lečiti kad je korov u pitanju, a jednostavnim prilagođavanjem načina na koji održavate baštu – i usvajanjem novih tehnika – možete u velikoj meri da msanjite šanse da korov stekne prednost u odnosu na ostale biljke.

Na primer, gušćim zasađivanjem ne samo da se brže postiže lep izgled, nego se i smanjuje prostor za rast korova. Proređivanjem biljaka u kasnijoj fazi rasta sprečićete njihovu borbu za životni prostor. Na isti način, gusto, ravnomerno zasađeno zemljište i ugušiti korov.