“ Tvoja braća već dugo izbivaju od kuće „, reče on. “ Brinem se za njih. Idi vidi kako su i kako je stoka, pa dođi da mi javiš. „
Josif pođe u smeru kojim su braća otišla raspitivajući se uz put o njima. Najzad ih nađe.
A oni ga ugledaše izdaleka. Poznaše ga odmah po šarenoj haljini koju mu je dao Jakov.
“ Gle „, uzviknu jedan od braće, „ eno onoga što sne sanja! „
“ Sada smo ga uhvatili nasamo „, reče drugi. “ Hajde da ga ubijemo kad imamo takvu priliku. Onda ćemo videti šta će biti od njegovihčudesnih snova. „
Ali Ruvim, najstariji Jakovljev sin, pokuša da ih zaustavi.
“ Nemojte da ga ubijemo „, reče. “ Bacimo ga samo u ovu jamu. To će ga naučiti pameti! „
Sada Josif već beše blizu te više ne bi vremena za nove dogovore i zamisli. On im veselo priđe, ne sluteći zlo. Dvojica od starije braće uhvatiše ga, a treći mu striže njegovu lepu haljinu. Onda ga, kako Ruvim reče, baciše u duboku jamu, uz čije se strme i skliske strane nikako nije mogao sam iskobeljati.
Zadihana, ali zadovoljna braća sedoše da jedu. Ne obraćahu pažnju na očajničke Josifove pozive u pomoć.