Baštensko cveće – sadnja i nega

Kad sadite novu leju ili rub s višegodišnjim biljkama, najvažnije je da počnete od čistog zemljišta, bez višegodišnjeg korova. Ako je taj deo bašte prethodno bio travnjak, počupajte busene i ukopajte ih u zemlju. Ako imate vremena, posejte zelenišno đubrivo jednu sezonu pre sadnje, da biste popravili kvalitet zemljišta.

Za tradicionalne rubove (živice) s višegodišnjim biljkama, dodajte u zemlju organski obogaćivač srednje do visoke klase plod nosti, kao što je kompost ili dobro zgorelo đubrivo u fazi obrade zemljišta – ili ga raširite po površini pre kopanja. Ako je zemljište posno, možete da dodate i đubrivo opšte namene kao što je kaša od lucerke, koje će pomoći učvršćivanju i rastu biljaka. Trave i lukovice bolje uspevaju na manje plodnom zemljištu, zato pre sadnje dodajte obogaćivač niske do srednje klase plodnosti ili nemojte dodavati nikakav obogaćivač zemljišta. Ako ste planirali naturalistički stil bašte s višegodišnjim biljkama koje ste odabrali tako da odgovaraju postojećem zemljištu, ne treba dodavati nikakve obogaćivače. Jednogodišnjim biljkama potrebno je zemljište koje zadržava vlagu, a ne prija im vi sok sadržaj azota, jer on podstiče rast listova umesto cvetova.

Većina vrsta zeljastih biljaka presađuje se na mesta na kojima će ostati do kraja životnog ciklusa; otporne (i neke poluotporne) vrste mogu da se seju direktno u zemlju. Bilo da su kućno gajene ili kupljene, sadite bujne, zdrave primerke koji će imati početnu prednost. Organski proizvedene biljke i lukovice mogu da se nađu, ali i dalje nisu u širokoj ponudi. Danas vrlo malo rasadnika prodaje višegodišnje biljke s golim korenom, mada je takav način prihva tljiviji i sa ekonomske i sa ekološke tačke gledišta. Kad kupujete biljke gajene u saksijama, one koje su u manjim, obično su isplativiji izbor. Višegodišnje biljke u saksiji mogu i da se podele pre presađivanja, čime dobijate više biljaka za cenu jedne.

Neke osetljive višegodišnje biljke, kao što su F1 hibridi geranijuma i nedirka, mogu da se gaje iz semena, ali većina ih se razmnožava vegetativnim putem. Ako je leja ili rub na svetlom mestu koje ne zahvata mraz, kupite početkom proleća sadnice i gajite ih u zatvorenom prostoru dok ne porastu dovoljno da možete da ih presadite napolje. Kad kupujete jednogodišnje biljke kao što je lobelija, izaberite mlade primerke koji nisu prerasli saksiju ili pliticu. Kad se rast korenja ograniči u saksiji, biljke često počinju da cvetaju pre nego što potpuno izrastu.

Počinjanje od semena je isplativ način da dobijete veliku količinu biljaka, naročito jednogodišnjih za leje, a istovremeno vam osi gurava da su proizvedene organski. Većina otpornih i mnoge poluotporne jednogodišnje biljke, naročito one s krupnim semenom, kao što su kadifica (Tagetes) i potočarka, jeftine su i lako se gaje iz semena. Ako sami gajite biljke, imaćete priliku da isprobate neke neobičnije vrste jednogodišnjih biljaka, kao što su Trachymene coerulea i petunija sa zelenim cvetovima (Nicotiana lansdorffii). Višegodišnjim biljkama koje se gaje iz se mena treba godinu ili dve da dostignu veličinu koja im je potrebna da procvetaju. Gajenje iz semena uglavnom je ograničeno na čiste vrste; ako se seju sorte, najčešće se ne dobijaju primerci koji su identični biljkama roditeljima.

Neke vrste višegodišnjih biljaka, kao što je kandilica, lako se same rasejavaju. Boja cvetova ponekad nema veze s biljkom-roditeljem, ali to nije nužno loše. Na većini pakovanja semena postoji uputstvo koje preporučuje odgovarajući period za sejanje jednogo dišnjih biljaka, ali će vam se isplatiti da eksperimentišete s kasnijim sejanjem, jer tako možete da popunite praznine koje ostaju posle cvetanja
ranih višegodišnjih i lukovičastih biljaka. Zanimljiv izgled krajem proleća ili početkom leta može da se postigne jesenjim sejanjem otpornih jednogodišnjih biljaka kao što je mačkov brk (Nigella), koje mogu da se seju direktno, ili da se uzgajaju u višećelijskim pliticama i presade kasnije, kad se zemljište raskrči. Mnoge otporne jednogodišnje biljke, kao što su neven, Phacelia tanacetifolia (facelija) i Limnanthes douglasii, same se rasejavaju. Takve biljke su uglavnom jače i rani je cvetaju nego kad ih vi posejete. Ne željene ponike možete jednostavno da uklnite motikom ili presadite na mesto koje vam više odgovara.