Propolis – doktor za žene i najbolji antimikrobni lek 21.veka

Metodologija rada je izražena kroz obradu zvanične medicinske literature, analizu naučnih saznanja i načih iskustava u koripćenju prirodnih antimikrobnih proizvoda u opštoj populaciji, kao i kod žena u toku graviditeta. Rezultati nam govore da je trudnoća – najsrećniji period žene, suočena sa mnogim izazovima i strahovima o zdravlju novog života, pogotovu u današnje vreme zagažene čovekove okoline, ishrane pune toksičnih supstanci, svakodnevnog stresa… što sve doprinosi smanjenoj otpornosti organizma, te otvaraju vrata za agresiju bakterijama, virusima, gljivicama… Period organogeneze, predstavlja najkritičniji period, gde neželjene supsstance mogu izazvati teratogenost ploda, uz posledice po plod i zajednicu. I najbezbedniji sintetski antimikrobni preparat, kao što su penicilini i cefalosporini, dovode do pada imuniteta uz mogućnost nastanka neželjenih reakcija i anafilaktičkog šoka.. Zbog adaptiranosti mikroorganizama, njihova efikasnost je sve manja, te se uzimaju veće doze, što dovodi do obaranja imuniteta, otvaranja vrata sledećim infektivnim agensima, uz sled začaranog kruga.

Poreklo i sastav propolisa

Propolis (pcelinji lepak) je zajednicko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa cvetova razlicitih biljaka. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima. Ona je specificnog izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakteristicnog i aromaticnog mirisa. Intezivnim proučavanjem utvrdjeno je da je to prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv vecine virusa ukljucujuci i virus gripa. i da je odličan u borbi protiv gljivica i parazita. Pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštecenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava „uljeza“ ih podstice na proizvodnju propolisa.Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav.

Tako je utvrdeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakteristicnog izgleda, boje i mirisa. Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvecoj meri uticu na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno… delovanje. Sama reč propolis dolazi od grčke reči: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vađenja okvira što dodatno uznemirava pčele. I pored toga što je na običnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, propolis postaje cvrst i lomljjiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah propolis – pčelinja smola – simbol snage i oštrine. On je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno cuva zdravo tkivo i leci obolelo.

Čist propolis sam je po sebi vec balzam

To je smola sa razlicitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, pece na jeziku, a miris karakteristican, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan. U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako: voskovi 30%; smole i balzami 55%; etericna ulja 10% i oko 10% polena. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti ciji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene. Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao već pripremljen rastvor, najcešce alkoholni, ili uljni, pre svega namenjen deci. Postoje i propolisne masti za spoljnu upotrebu. U alkoholu se najbolje rastvaraju sve komponente propolisa, a to su: etarska ulja, kompleks flavonoida, mikroelementi, vitamini.

Od svih pčelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji

Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujuci njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anesteticki, zaustavlja svrab i deluje umirujuće; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa će se umiriti kašalj i obezbediti dubok san. Propolisne masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose u vidu pečata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivicna oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju (gljivicna oboljenja kože i noktiju).

Propolis ima svojstvo da koči nenormalno razmnožavanje ćelija (citostaticko delovanje). Poznata su regenerativna, epitelizirajuca i dermatoplasticka svojstva ovog balzama. On brzo obnavlja pozledena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. Njegovo delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, cireva, opekotina i dr. Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za pojačavanje znojenja i diurezu. U nauci je poznata i kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksicko sredstvo. U slučaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao moćno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata. .

Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine i normalizaciji Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova. Propolis se u SSSR-u i drugim istocno-evropskim zemljama upotrebljava u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane, posekotine, čireve i druga kožna oboljenja. Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lečenje ušnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta. Propolis služi pčelama već hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju saće i oblažu zidove košnice). Za čovekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije naročito za lečenje opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokracnih kanala, svraba, gastritisa.

Primena propolisa

Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, između obroka) pre gutanja, pacijent treba da siše i žvace propolis najmanje 15-30 minuta. Medjutim, lako se ispere nekim od šampona za masnu kosu. Propolis sadrži balzame, aromaticne materijai, flavone, razlicite organske kiseline, mineralne materijai, njegov hemijski sastav je vrlo složen. Propolis je snažno tajno oružje pčela, zbog kojeg svaki uljez biva kažnjen smrtnom kaznom, a košnica je čista zahvaljujuci njemu kao bolnica.

Propolis se koristi kod: prehlada i gripa, kod bakterijskih infekcija gornjih disajnih puteva, kod sinuzitisa, pojačane sekrecije sluzokože nosa, kao imunostimulator.

Takođe se koristi kod neprijatnog daha iz usta, upalnih procesa grla i usne duplje, afti, rana, ekcema, posekotina, opekotina, kod paradentoze, paradentopatije, gastritis, kolitis, kod pojačanog vaginalnog sekreta. Propolis se primenjuje i u preventivi kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, za podizanje opšte otpornosti organizma. Propolis se može koristiti kao prva linija odbrane kod bakterijskih infekcija, pre nego što se pribegne antibiotskim lekovima. Uzroci prehlada i gripa nisu bakterije, nego virusi, pa je u tom slučaju bolje koristiti propolis, jer on ima antivirusno dejstvo. Pošto se često mešaju virusne i bakterijske infekcije, a antibiotici nepotrebno koriste i kod virusnih infekcija (antibiotici ne deluju na viruse), najbolje bi bilo prvo se odlučiti za upotrebu propolisa, jer on ima šire dejstvo, a potom, ako treba, pribeći antibioticima.

Propolis ispoljava: antibakterijsko dejstvo (sprečava razvoj i širenje bakterija Strptococus, Bacilus, Salmonella), antivirusno dejstvo (deluje protiv herpes virusa tip 1), antigljivično dejstvo (na Candidu albicans, C. tropicalis, C. krusi, C. guillermondi), antiseptično dejstvo (dezinfikujuće), lokalno anestetičko (smanjuje bol), antioksidaciono dejstvo (štiti od dejstva slobodnih radikala). Kao snažan antioksidant, efikasno deluje protiv slobodnih radikala, koji se danas smatraju uzročnicima mnogih, pa i najtežih bolesti, poput ateroskleroze, katarakte, starenja, Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Veliku primenu propolis ima i u kozmetici jer utiče na brzu regeneraciju tkiva i ima antibakterisko i antigljivično delovanje.

Stručnjaci propilis smatraju lekom XXI veka

Posebnost propolisa je da bakterije na njega ne stvaraju otpornost i nema štetnih popratnih pojava, što je mana sintetskih antibiotika. Propolis je lekoviti proizvod, smolaste konzistencije, žute do tamnosmeđe boje, slabog mirisa koji pčele medarice (Apis melifera L.) skupljaju s pupoljaka i kore drveća. Pčele ga koriste za zatvaranje pukotina unutar košnice, poliranje saća koje služe kao skladište za med, cvetni prah i kao kolevka za larve, zatim za regulaciju temperature i balzamovanje uljeza koje ne mogu odstraniti iz košnice. Isparavanjem propolisa, u pčelinjoj zajednici se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj bakterija i gljivica, koji mogu ugroziti zdravlje zajednice. Od jedne pčelinje zajednice na godinu se skupi između 150 i 400 grama propolisa.

Hemijski sastav propolisa još nije u potpunosti razjašnjen. U jednoj analizi propolisa u Engleskoj samo je u jednom primerku otkriveno 150 sastojaka (Greenaway, 1990.), ali ubrzo ih je izolovano 180. Sastav propolisa zavisi od vrste biljaka u okruženju pčela.  U biljnom svetu, flavonoidi su inače široko rasprostranjeni, a uloga im je zaštita biljaka od patogena iz okoline. U propolisu su zastupljeni brojni flavonoidi: galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin, pinobaksin. Na temperaturi između 25 i 45°C propolis je mekan, podatan za oblikovanje i ljepljiv. Na temperaturi nižoj od 15°C postaje krut i lomljiv, a iznad 45°C gumasto ljepljiv. U tekuće stanje najčešće prelazi na temperaturi između 60 i 70°C. Za neke uzorke tačka topljivosti je i iznad 100°C.

Zaključiti možemo, da je naučno i praktično opravdano, da propolis zbog lake eliminacije virusa, gljivica, bakterija, neutralizacije ponekih otrova, pet puta jačeg analgetskoh dejstva od novokaina, efikasnosti kod upale disajnih, mokraćnih puteva… te zbog lake apsorpcije bez oštećenja korisne crevne flore i opterećenja bubrega… hraneći naš organizam i ćelije, utičući na produkciju interferona – prestavlja idealan izbor u svakom periodu tudnoće.