Latinski naziv: Alcea rosea
Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi:
Stabljika – visoka, jednostavna i dlakava.
Cvetovi – veliki, 7,5 cm do 13 cm širine, na veoma kratkim peteljkama (skoro da su sedeći) i formiraju dugački šiljak, 5 latica (krunica) u nijansama ljubičaste, roze, bele i žute (uglavnom ljubičaste), čašica cveta prekrivena finim dlačicama, latice i prašnici su ujedinjeni i formiraju cev.
Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Cvetovi, listovi i korenje.
Lekovito dejstvo: Emolijens, demulcent i diuretik.
Baštenski slez ima lekovite dejstvo i upotrebu kao beli slez (Althaea officinalis), ali ne sadrži toliko sluzi. Veoma je koristan za grudne i bronhijalne probleme. Naročito deluje umirujuće na sluznicu. Ima znatan uticaj na bubrege, bešiku i urinarne organe.
Lekovita upotreba: Bronhijalni problemi, zapaljenje bešike, itd.
Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, prah i tinktura.
Doziranje: Koristiti isto kao i beli slez.
Tečni ekstrakt: 1/2-2 čajne kašičice.
Infuzija: 1 čajna šolja, 3 do 4 puta dnevno.
Prah: 2 kapsule #00 na svaki sat dok ne popusti bol, zatim po potrebi.
Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica.
PRIMENA U LEKOVITE SVRHE
Pročitati članak o belom slezu na OVOM LINKU.
LEKOVITE FORMULE
Prijatne kombinacije: Baštenski slez se kombinuje sa gavezom (Symphytum officinale) i još je blagotvorniji kada se koristi sa drugim lekovitim sredstvima. Kod zapaljenja isceljenje će potpomoći dodavanje crvenog bresta.
Sestrinske biljke:
– Beli slez (Althaea officinalis); koren.
Za alternativne ekspektorans i demulcent biljke koje se mogu koristiti ukoli- ko prethodno navedene nisu dostupne.