Srčani udari se mogu sprečiti – Dr. Nil Nidli

Deni Didro, francuski filozof iz XVIII veka, dao nam je izreku za koju verujem da je i danas primenljiva “Doktori uvek pokušavaju da sačuvaju naše zdravlje, a kuvari da ga upropaste. Međutim, ovi drugi su često uspešniji.”

 

Vreme je da učinimo nešto u vezi sa ovom krizom u američkim kuhinjama. Naši kuvari mogu da pripreme ukusne obroke bez korišćenja sastojaka koji štete našem zdravlju. Moja porodica i ja lično upražnjavamo potpunu vegetarijansku ishranu, a ne činimo nikakve žrtve u pogledu ukusa. Moja hrana je ukusna, zadovoljavajuća i raznovrsna. Pored toga, ona pruža osećaj zdravlja i vitalnosti koji inferiorna ishrana ne bi obezbedila. Dozvolite mi da to ilustrujem primerima. Jedna omiljena vrsta hrane u našoj kući je “sladoled” bez holesterola. Pravimo ga stavljanjem zamrznutih banana i drugog izabranog zamrznutog voća u sokovnik. Dobijamo glatku, hladnu, i slatku kremastu masu. Međutim, ona sadrži malo masti, mnogo vlakana i nema životinjskih belančevina ni holesterola. Drugi primer predstavlja tofu (sir od soje), neverovatno mnogostranu hranu. Korišćenjem raznovrsnih začina, dobijamo ukusnu zamenu u našem domu za neke mlečne proizvode, jaja, čak i za neka jela od mesa. Mogao bih da dam stotine drugih primera, ali, naravno ovo nije kuvar. Dodatak II navodi nekoliko od velikog broja odličnih vegetarijanskih kuvara koji daju recepte koji su bez holesterola, sa malo zasićenih masnih kiselina i mnogo vlakana. Iz sopstvenog iskustva, čvrsto verujem da možemo da obrazujemo naše kuvare da spremaju novi niz raznovrsne hrane koji je i ukusan, a i koji pomažu daljem umanjenju rizika od srčanih oboljenja.

 

 

Neki ljudi možda smatraju da im naša napredna tehnologija za lečenje srčanih oboljenja daje više slobode da čine šta im je volja. Oni razmišljaju da nema potrebe za kontrolisanim stilom života ako žive u blizini najsavremenije opremljene bolnice. Zaista, “visoka tehnologija” je načinila značajnu razliku na sceni srčanih oboljenja. Kad osoba ima infarkt, kardiolog može da otvori blokirane arterije moćnim lekovima ili balonima pri angioplastici. Kao rezultat toga, ako pacijent sa prvim srčanim napadom živi dovoljno dugo da stigne do bolnice, ima samo oko 10% rizika od umiranja od infarkta. Pre 25 godina rizik je bio skoro 30%. Sudeći na osnovu sopstvene prakse, čak i kardiolozi izgledaju predodređeni da smatraju da način života nije veoma značajan. (Nažalost, specijalisti za srce nemaju bolje nivoe holesterola u krvi, kao grupa, u odnosu na opštu populaciju.)

 

Time što ne naglašavaju značaj načina života, kardiolozi i drugi izgleda zanemaruju značajnu činjenicu da osobe preživele infarkt često nastavljaju da žive sa naznačenim smanjenjem kvaliteta života. Naravno, kardiolozi su sasvim svesni rezultata infarkta. Najveće kardiološko udruženje u našoj zemlji, Američko udruženje za bolesti srca, nedavno je napalo često navođeni mit da će se žrtve infarkta koje prežive “oporaviti i biti dobro”. Oni su objasnili da oni koji prežive infarkt imaju 2 do 9 puta veći rizik od bolesti i smrti u odnosu na opštu populaciju.

 

Jedan uobičajeni problem koji nastaje posle infarkta je srčana insuficijencija. Kako je ranije rečeno, to je stanje u kojem je srce oslabljeno infarktom (ili drugim uzrokom) i više ne može da vrši celokupni rad koji bi trebalo da izvršava. Kao rezultat toga, tečnost se značajno nagomilava u plućima, nogama i stopalima. Smeštanje u bolnicu zbog srčane insuficijencije se više nego dupliralo od 1979. do 1992. godine. 377.000 osoba je 1979. godine smešteno u bolnicu zbog ove problematične bolesti. 1994. godine, 874.000 je primljeno u bolnicu. Srčana insuficijencija je sada najčešći uzrok smeštanja u bolnicu za ljude starije od 65 godina. Jasno je da moramo da dođemo do korena problema. Nije dovoljno zamenjivati epidemiju smrtnih slučajeva od infarkta epidemijom srčanih slabosti. Jedino ćemo sprečavanjem ili preokretanjem ateroskleroze poboljšanjem načina života videti nekakve velike korake prema umanjivanju broja smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja i hendikepa povezanih sa srcem.

 

 

Dokazi su zaista jasni. Možemo drastično da umanjimo rizik od srčanih oboljenja primenjivanjem optimalnog načina života. Moramo da načinimo te promene kako poznate bolesti koje se mogu sprečiti ne bi više vodile na listama američkih ubica. Svestan sam da vi verovatno nećete promeniti svoj način života samo da biste izmenili opštu statistiku o smrtonosnom uticaju srčanih oboljenja u Americi. Međutim, ja sam zabrinut za pojedince, stotine hiljada onih koji će nepotrebno otići u grob – samo ove godine – zato što nisu načinili odgovarajuće korake u pogledu stila života na vreme. I znam da ste vi bar donekle zabrinuti za sebe. Pri riziku da zvučim stereotipno ili izveštačeno, moram iskreno da kažem da osećam odgovornost za svakog od vas koji čitate ovo poglavlje. Želim da učinim sve što mogu da pomognem kako bih sprečio da tragedija srčanih oboljenja dodirne vaš život. Video sam previše ljudi koji su povređeni, ubijeni ili su postali invalidi od strane ovog ubice da bih nepristrasno govorio o ovom problemu. Sa tog gledišta dopustite mi da iznesem zaključnu molbu: ako vas je ovo poglavlje ubedilo u oblasti koje morate da promenite u svom životu, nemojte da odlažete. Sada je najbolje vreme da poboljšate vašu ishranu i druge životne navike. Nemojte čekati znake upozorenja ili prvi srčani udar pre nego što postanete ozbiljni u vezi sa promenama načina života. Do tada može da se već razvije nepovratna bolest. Još gore, srčano oboljenje može da uzme vaš život pre nego što ste i svesni da imate srčani problem.

 

Zbog sopstvenog zdravlja i zbog svojih voljenih, zašto ne usvojite bar neke elemente novog načina života već danas? Ako se držite takvih promena, ubeđen sam da ćete ih smatrati za svoje najmudrije životne investicije. Na kraju, investicija će plaćati dividende obezbeđujući vam duži život, sprečavanje slabosti, i povećani kvalitet života. Ne odugovlačite – započnite sa dobijanjem koristi od načina života koji sprečava srčana oboljenja već danas.