Šta je multipla skleroza i kako nastaje?
Multipla skleroza (MS) predstavlja naročito teško autoimuno oboljenje, kako za one koji ga imaju tako i za one koji se brinu o obolelima. Ono predstavlja navodno „doživotnu borbu“ sa nizom nepredvidljivih i ozbiljnih invaliditeta. MS pacijenti često doživljavaju epizode akutnih napada dok postepeno gube sposobnost da hodaju ili vide. Nakon deset do petnaest godina, često su vezani za kolica, a zatim za postelju do kraja života.Prema Nacionalnom udruženju za multiplu sklerozu, samo u SAD ovu bolest ima 400.000 ljudi. To je bolest čija se dijagnoza uspostavlja između dvadesete i četrdesete godine života i pogađa žene oko tri puta češće nego muškarce. Iako postoji značajan medicinski i naučni interes za ovu bolest, većina autoriteta tvrdi da se veoma malo zna o uzrocima ili mogućim lekovima. Svi veliki internet sajtovi o multiploj sklerozi tvrde da je bolest enigma. Oni uglavnom navode genetiku, viruse i sredinske faktore kao moguće učesnike u razvoju ove bolesti, ali skoro da ne obraćaju pažnju na moguću ulogu ishrane. Ovo je neobično imajući u vidu obilje zanimljivih informacija o efektima hrane koje su mogu pronaći u uglednim istraživačkim izveštajima. Ponovo izleda da kravlje mleko igra značajnu ulogu.
Levo: Zdrav nerv;
Desno: Oštećeni nerv kao posledica autimune reakcije koja uništava mijelin
Višestruki simptomi ove bolesti predstavljaju poremećaj nervnog sistema. Električni signali koji prenose poruke ka i od centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela nisu dobro koordinisani i kontrolisani. To se dešava jer autoimuna reakcija uništava izolacioni omotač nervnih vlakana, mijelin. Pomislite šta bi se desilo sa električnim vodovima u vašoj kući kada bi električna izolacija postala tanka ili bila uklonjena, ostavljajući ogoljene žice. Došlo bi do kratkog spoja. To je ono što se dešava u slučaju MS-e; svojevoljni električni signali mogu da unište ćelije i “opeku” delove susednog tkiva, ostavljajući male ožiljke ili delove sklerotičnog tkiva. Ove “opekotine” mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unište telo.
Istraživanja Roja Svenka
Prvobitno istraživanje koje pokazuje efekat hrane na MS je izvršeno pre više od pola veka u vidu istraživanja dr Roja Svenka (Roy Swank), koji je počeo da radi u Norveškoj na Montrealskom neurološkom institutu tokom 1940-ih. Kasnije je dr Svenk bio na čelu odseka za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Oregonu. Dr Svenk se zainteresovao za vezu sa ishranom kada je saznao da je MS bila češća u severnijim klimama. Postoji velika razlika u učestalosti MS pri udaljavanju od ekvatora: MS je više od 100 puta češća na dalekom severu nego na ekvatoru, a sedam puta češća na jugu Australije (bliže Južnom polu) nego na severu Australije. Ova raspodela je veoma slična raspodeli drugih autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tipa I i reumatoidni artritis. Iako su neki naučnici nagađali da bi magnenta polja mogla da budu odgovorna za bolest, Dr Svenk je smatrao da je u pitanju ishrana, naročito životinjske namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama. Ustanovio je da su unutrašnje oblasti koje su koristile više mlečnih proizvoda imale više stope MS u odnosu na obalne oblasti koje koriste ribu.
Roy L. Swank (1909-2008)
Dr Svenk je sproveo svoje najpoznatije istraživanje na 144 MS pacijenata sa Montrealskog neurološkog instituta. Pratio je stanje pacijenata u narednih trideset i četiri godine. Savetovao je svojim pacijentima da budu na ishrani sa malo zasićenih masnih kiselina, što je većina učinila, ali mnogi nisu. Zatim ih je razvrstao u one sa dobrom ishranom i one sa lošom ishranom, u zavisnosti od toga da li su unosili manje od 20 g/dan ili više od 20 g/dan zasićenih masnih kiselina. (Radi poređenja, čizburger sa slaninom i dodacima sadrži oko šesnaest grama zasićenih masnih kiselina.)
Tokom nastavka istraživanja, dr Svenk je utvrdio da je napredak bolesti značajno umanjen ishranom sa malo zasićenih masnih kiselina, koja je delovala i na ljude sa prvobitno uznapredovalim stanjem.
Izneo je rezultate svog rada 1990. godine, zaključujući da je u podgrupi pacijenata koji su usvojili ishranu sa malo zasićenih masnih kiselina tokom ranijih stupnjeva svoje bolesti, “oko 95%… ostalo samo blago onesposobljeno tokom približno trideset godina”. Samo 5% ovih pacijenata je umrlo. Sa druge strane, 80% pacijenata sa ranim stupnjevima MS-e koji su bili na “lošoj” ishrani (bogatoj zasićenim masnim kiselinama) umrlo je od MS-e. Na grafikonu su prikazani rezultati koji uključuju svih 144 pacijenata, uključujući i one koji su počeli sa ishranom na kasnijim stupnjevima bolesti.
Ovaj rad je izuzetan. Pratiti stanje ljudi tokom 34 godine predstavlja izuzetan prikaz istrajnosti i posvećenosti. Štaviše, da je ovo bilo ispitivanje potencijalnog leka, ovo bi donelo puno novca proizvođaču leka. Svenkovi prvi rezultati su objavljeni pre više od pola veka, a zatim ponovo i ponovo tokom narednih četrdeset godina.U skorije vreme, dodatna istraživanja su potvrdila i proširila Svenkova opažanja i postepeno stavljala naglasak na kravlje mleko. Ova nova istraživanja pokazuju da je unos kravljeg mleka izraženo povezan sa MS-om i pri poređenju različitih zemalja i pri poređenju država unutar SAD. Grafikon koji su objavili francuski istraživači, poredi unos kravljeg mleka sa MS-om za 26 populacija i 24 zemlje.
Kasnija istraživanja
Ovaj odnos, koji je praktično identičan sa odnosom u slučaju dijabetesa tipa I, je upečatljiv, i ne javlja se zbog promenljivih kao što su dostupnost medicinske usluge ili geografska širina. U nekim istraživanjima istraživači su predložili da bi ova izrazita korelacija sa svežim kravljim mlekom mogla da se javlja zbog prisustva virusa u mleku. Ova novija istraživanja takođe ukazuju da same zasićene masne kiseline nisu bile u potpunosti odgovorne za Svenkove rezultate.
Korišćene mesa bogatog zasićenim masnim kiselinama, kao i mleka, bilo je povezano sa MS-om u ovim istraživanjima učestalosti u više zemalja, dok je korišćenje ribe, koja sadrži više omega-3 masnih kiselina, bilo povezano sa nižim stopama bolesti.
Veza kravljeg mleka sa MS-om, prikazana na grafikonu, možda izgleda impresivno, ali to ne predstavlja konačan dokaz.
Na primer, koja je uloga gena i virusa? Svi ovi faktori bi, u teoriji, mogli da objasne neobičnu geografsku rasprostranjenost ove bolesti.
U slučaju virusa, još nije moguće donošenje definitivnih zaključaka. Predložen je niz različitih tipova virusa, a može da bude uključen niz efekata na imuni sistem. Međutim, ništa veoma ubedljivo nije dokazano.
Deo dokaza je zanovan na pronalaženju veće količine antitela izazvanih virusima kod MS pacijenata u odnosu na kontrolu, deo je zasnovan na povremenim izbijanjima većeg broja slučajeva MS u izolovanim zajednicama, a deo je zasnovan na pronalaženju gena koji liče na viruse među MS slučajevima.
U pogledu gena, možemo da počnemo otkrivanje njihove veze sa MS-om postavljanjem uobičajenog pitanja: šta se dešava ljudima koji migriraju iz jedne populacije u drugu, pri čemu geni ostaju isti ali se menja njihova ishrana i njihovo okruženje? Odgovor je isti kao i u slučaju raka, srčanih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiču rizik populacije u koju dolaze, naročito ako se presele pre adolescencije. Ovo nam govori da je ovo oboljenje izrazitije povezano sa sredinskim faktorima nego sa genima.
Utvrđeni su specifični geni kao mogući kandidati za uzrok MS-e ali, po novijem izveštaju, možda postoji i do dvadeset i pet gena koji igraju takvu ulogu. Prema tome, proći će puno vremena pre nego što sa sigurnošću utvrdimo koji su geni ili kombinacije gena odgovorni za sklonost ka MS-i. Genetička sklonost može da poveća rizik od MS-e, ali čak i u najboljem slučaju, geni mogu da budu odgovorni za samo četvrtinu od ukupnog rizika od bolesti.
Iako MS i dijabetes tipa I dele neka od istih neodgovorenih pitanja o tačnoj ulozi virusa i gena i imunog sistema, dele i iste zabrinjavajuće dokaze u vezi ishrane. U slučaju obe bolesti, “zapadnjačka” ishrana je izrazito povezana sa učestalošću bolesti. Uprkos napora onih koji bi radije odbacili ili zamaglili ova istraživanja spornim pitanjima, ona prikazuju doslednu sliku. Istraživanja na ljudima koji su već imali ove bolesti samo dalje ojačavaju nalaze. Dr Svenk je izvršio izvanredan rad o MS-i, a dr Džejms Anderson je uspešno smanjio potrebu za lekovima kod dijabetičara tipa I koristeći samo ishranu. Značajno je napomenuti da su oba doktora koristila ishranu koja je značajno umerenija u odnosu na potpuno biljnu ishranu celovitim neprerađenim namirnicama. Pitajmo se šta bi se desilo ovim autoimunim pacijentima ako bi se sledila idealna ishrana – sirova biljna hrana. Kladimo se da bi uspeh bio još veći.
Istraživanja i praktičan rad samostalnih naučnika Dr Džona Kristofera i Dr Ričarda Šulca
Džon Rejmond Kristofer (1909-1983) bio je američki lekar prirodne medicine i nezavisni naučnik. Poznat je po svojim brojnim publikacijama o biljkama i prirodnom lečenju,kao i organizovanju škola prirodnog lečenja. On je takođe značajan za razvoj više od 50 biljnih formula koje se koriste širom sveta i osnivač škole prirodnog lečenja u Springvilu u američkoj državi Juti. Bio je hvaljen kao najveći američki lekar prirodne medicine u nacionalnoj anketi sprovedenoj od strane „Utah Ankete Associates“. Ovaj religiozni lekar prirodne medicine je postizao sjajne rezultate koje je savremena medicina smatrala nemogućim. Ali tajna uspeha Dr Kristofera nije bila toliko mistična i nedokučiva, on je svoje rezultate postizao jednostavnim prirodnim metodama lečenja – koje su postojale u narodu od davnina, odbacivanjem loših navika pacijenta, formulama lekovitog bilja, kao i radom na polju mira i optimizma obolelog. Tokom svoje bogate karijere lekara prirodne medicine Dr Kristofer je podigao na noge stotine ljudi obolelih od multiple skleroze. Njegov učenik Dr Ričard Šulc je nastavio rad Dr Kristofera, na taj način što je primenjivao iste metode prirodne medicine, ali je izvršio i određena unapređenja biljnih formula i tinktura.
Kako kaže Dr Šulc: „Pre 50 godina niste imali hamburgerije i picerije na svakom ćošku, pa su i ljudi bili manje bolesni, stoga je Dr Kristofer pravio nešto blaže formule od mojih. Ja imam posla sa daleko težim bolesnicima nego što ih je imao Dr Kristofer pre 50 godina.“
Kao i njegov učitelj tako je i Dr Šulc imao velike uspehe prilikom lečenja svih bolesti, a naravno i multiple skleroze. Nije zabeležen nijedan slučaj neuspeha prilikom lečenja multiple skelroze kod ove dvojice sjajnih lekara. Naravno uslov je bio da su pacijenti radili sve onako kako su im ovi lekari savetovali. Tokom svojih bogatih karijera oba naučnika su se vodili devizama:“Ne postoje neizlečive bolesti postoje samo neizlečivi ljudi, koji ne žele da menjaju svoje loše navike„.
Svojim istraživanjima dva naučnika (a bilo ih je još mnogo tokom XX veka) su utvrdila da programi koji su poduprti metodama prirodnog lečenja i uzimanjem tinktura na bazi lekovitog bilja, dolazi do regeneracije izolacionog omotača nervnih vlakana – mijelina, kao i sklerotičnih tkiva koja nastaju kao posledica „kratkih spojeva“. Prvi efekat ovakve regeneracije, utvrdili su naučnici, ima za posledicu prestanak epizoda akutnih napada.
U prethodnom delu ovoga članka imali ste priliku da vidite ceo istorijat istraživanja i lečenja multiple skleroze kao ozbiljne bolesti koja pogađa sve veći broj ljudi u današnjem svetu. S obzirom na to da su istraživanja i dostignuća Dr Džona Kristofera i Dr Ričarda Šulca daleko sveobuhvatnija i efektivnija od svih prethodnih istraživanja, ovde ćemo imati čast i priliku da vam predstavimo metode koje su uspešno koristili ova dva izuzetna lekara.
Kako izlečiti Multiplu Sklerozu?
Nervni poremećaji kao i multipla skleroza mogu biti izlečeni, ali je za to neophodno potpuno se posvetiti celokupnom programu prirodnog načina lečenja. Dr Šulc kaže: “Ne postoji magičan napitak ili „lek u kapsuli” koji će izlečiti ljude od nervnih bolesti. Čak ne mogu ni da razumem kako ljudi mogu verovati da će ih neki lekovi iz apoteke izlečiti.” Nervni poremećaji predstavljaju potpun slom odbrambenog sistema organizma. Zato verovati da se oni mogu izlečiti lekovima isto je kao kad biste verovali da se pokvaren automobil može popraviti sipanjem još benzina u njega. Ako bolujete od ovih bolesti, potrebna je radikalna promena. Potreban je celokupan program lečenja teže izlečivih bolesti. Nemojte koristiti samo neke delove programa. Odmah krenite sa celim programom.“
Od svih metoda celokupnog programa izlečenja ovde ćemo detaljno predstaviti one koje su najefektivnije prilikom izlečenja MS-e:
Post na sokovima i preko potreban B vitamin
Post na sokovima vraća energiju telu i daje mu vitamine, minerale i enzime. Sokovi predstavljaju najjace sredstvo lecenja prirodnim putem, lece sve, a između ostalog i multiplu sklerozu.
Sokovi predstavljaju enzimsku terapiju, prepuni su enzima i olaksavaju pankreasu smanjujuci njegovu aktivnost – suština je da se svi vitalni organi regenerisu i odmore, da sva energija ide u pravcu izlečenja.
Sokovi su bitni i zbog unosa B vitamina, čije je uzimanje u večim količinama neophodno tokom celokupnog programa lečenja.
Kod nervnih bolesti kao što su multipla skleroza i mijastenija imuni sistem napada receptore acetilholina (B vitamina). Stoga je jako bitna stvar koju osoba sa nekom neuromišićnom bolešću mora da zapamti jeste da ne sme da joj ikad nedostaju B vitamini.
Zapravo, trebalo bi da njihovo telo sadrži 2-3 puta veće količine istih, kako bi ono moglo da ih koristi po potrebi. Tablete sa vitaminima ne treba uzimati nipošto! Količina B vitamina koja je neophodna za lečenje unosi se u organizam putem ceđenih sokova.
Pročišćavanje i stimulisanje rada creva
Osnovna greška koju ljudi čine prilikom lecenja prirodnim putem ne čisteci creva jeste ta da ne shvataju da će takvim postupkom naneti sami sebi veću štetu nego korist – organizam će zapoceti sa procesom fizioloskog čišcenja i izbacivanja otrova ali jednostavno neće imati gde da ih izbacuje i otrovi će se ponovo reapsorbovati u telu i osoba ce se osecati sve gore i gore. Do dramatičnih promena na bolje i poboljšanja opšteg stanja obolelog od MS-a dolazi kada pacijentima urade pročišćavanje creva. Kada sve to udružite zajedno – stimulatore nerava, B vitamine, čišćenje creva i program lečenja teže izlečivih bolesti – rezultati su sjajni.
Većina neuro-mišićnih bolesti, kao što je multipla skleroza, zahvata karlični pojas. Drugim rečima, ti ljudi ne mogu baš da hodaju, jer im karlica biva ukočena. Nervi koji su povezani sa karlicom su oštećeni. Ali, ne slučajno, to su upravo nervi koji su odgovorni za pokrete creva; tako da ti ljudi dobiju zatvor, mada se ne zna šta je prvo od to dvoje došlo – zatvor ili neuro – mišićna bolest? Zapravo, same fekalne materije mogu da pritiskaju te nerve.
Zato kada očistite creva, onda odmah dođe do poboljšanja, recimo od oko 50-75% za jednu sedmicu.
Kod obolelih od multiple skleroze zatvori su nešto uobičajeno i kada se odradi postupak čišćenja creva od tog momenta možemo reći da počinje izlečenje obolelog.
Postupak čišćenja debelog creva može da se uradi na dva načina: putem koktela za čišćenje creva ili putem formula na bazi lekovitog bilja. Ovi postupci su detaljnije opisani ovde.
Hidroterapija i obloge
Hidroterapija je nešto što je prilikom lečenja MS-a neizostavno. Da bi se obnovilo oblolelo tkivo i nanovo uspostavila neuro-mišićna veza u obolelim delovima tela neophodno je da svi lekoviti sastojci iz lekovitog bilja (fitohemikalije, antioksidansi, vitamini, minerali..) dospeju do obolelog mesta putem krvi. Dakle treba nam dobra cirkulacija. Ne postoji bolji način od hidroterapije za pokretanje krvi u vašim žilama, ona je daleko bolja i od bilo koje fizičke aktivnosti. Najbolja hidroterapija jeste tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a kod težih slučajeva može da se primenjuje i hladan čaršav.
Što se tiče obloga najbolje u te svrhe je koristiti ricinusovo ulje kao spoljnu fomentaciju (najefikasnije su obloge koje se stavljaju na glavu i delove tela koji su posebno zahvaćeni bolešću). To je jedna od najboljih fomentacija.
Fizička aktivnost i masaža
Da bi osoba koja je na celokupnom programu izlečenja uspela da ozdravi od MS-a neophodno je da „zakorači“, da krene da se pokreće uprkos bolu koji oseća! Sa pokretima jačaju se mišići i kosti, doprema više krvi na obolelo mesto i pod uticajem lekovitih sastojaka dopremljenih krvlju vrši se reparacija oštećenih tkiva i spojeva. Ljudi oboleli od ovih bolesti veoma dobro reaguju na masažu i fizičku aktivnost. To su dva veoma bitna dela programa lečenja. Mada većina ljudi, čim počne da im telo drhti, oni prestanu da rade, što je najgora stvar koju tad mogu da urade. Ne treba oboleli da trči maraton nego da jednostavno povećava pokretljivost iz dana u dan. Dakle, u toku programa oboleli treba da ima veću pokretljivost danas nego što ju je imao juče, a sutra veću nego što ju je imao danas.
Rad na polju fizičke aktivnosti treba da bude vrlo progresivan, prilagođen fizičkoj ograničenosti obolelog i individualan je od slučaja do slučaja. Iskustva govore da što se više oboleli od MS-a trudi da prohoda pre će i uspeti u tome. Ova prirodna metoda je u potpunosti kompatibilna sa starom narodnom poslovicom koja kaže: „Koristite kosti i mišiće ili ćete ih izgubiti.“
Jedan od standardnih lekova za neuromišićne bolesti bila je švedska masaža. Tako je bilo u početku.
Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je primenjivao masaže i trljanje kože kod neuromišićnih bolesti, kao i sva evropska lečilišta što su primenjivala masažu i hidroterapiju u cilju stimulacije nerava. Osnovna uloga masaže prilikom lečenja MS-e je da se podstakne cirkulacija krvi, njome dopreme neophodne materije i na taj način dođe do obnavljanja oslabljenih ili uništenih neuromišićnih spojeva, kao i stimulisanja nerava.
Dakle za ovu svrhu neophodne su grube masaže koje ce naterati krv do obolelog područja.
Tinkture na bazi lekovitog bilja
Zbog neophodnosti da se čišćenje i jačanje organizma vrši velikom brzinom neophodne su i tinkture koje u sebi sadrže fitohemikalije i antioksidanse koji repariraju neuro-mišićne spojeve i sklerotična tkiva. Da bi ove supstance iz tinktura (kao i iz sokova) dospele do obolelog mesta neophodno je da oboleli ima pojačanu cirkulaciju, što se postiže sa prethodno navedenim metodama. Neophodno je da oboleli primenjuje sve metode istovremeno da bi efekat programa bio što veći.
Ljudi najčešće prave greške kod lečenja MS-e, jer uzimaju biljke protiv grčeva i za umirenje nerava, a trebali bi da uzimaju biljke koje će da im razbude nervni sistem i da ih pokrenu.
U tu svrhu koristi se BiB formula (NERVI #1) dr Kristofera, koja vrlo efektivno deluje kod svih nervnih i autoimnunih oboljenja. Formula u bukvalnom smislu obnavlja kosti, nerve, tetive i mišiće. Ova formula predstavlja neuro-regenerator (pomaže u obnavljanju nerava).
Ono što je jako bitno kod obolelih od MS-a i ostalih neuromišićnih bolesti jeste i tinktura za stimulisanje rada nervnog sistema.
– NERVI #2 – koja potpomaže bolji rad nervnog sistema, stimulišući bolji protok nervnih imuplsa korz nervne ćelije. Jako bitna biljka za podizanje imunog sistema je Ehinacea, jer MS, u stvari predstavlja pad imunog sistema.
Najbolje je da se ehinacea uzima putem tinktura (IMUNO#1) jer se samo putem alkohola koji je baza tinkture, mogu izvući neophodne fitohemikalije za jačanje imuniteta. Prirodna medicina može regenerisati oštećena tkiva ili ona koja su nestala. Ona podmiruje potrebe tela, zbog čega se tkiva i organi obnavljaju. Klasična medicina pravi veštačke delove tela. To je tako jer vaše telo sadrži sve potrebne elemente za obnovu tkiva; vaše je samo da nađete prave prirodne metode koje će ih aktivirati.
Oslobođenje od stresa i pouzdanje u Božansku silu
Sve tačke programa za lečenje MS-e su se pokazale veoma efikasnim, ali ništa ne znače i ne mogu da dovedu do isceljenja ukoliko je obolela osoba i dalje pod velikim stresom. Najveći broj ljudi koji boluje od MS-e i ostalih neuromišićnih bolesti imaju veoma velike probleme sa stresom, odnosno one su iscrpljene od stresa. Oboleli su uglavnom one vrste osoba koje pokušavaju da urade previše, da na sebe preuzmu prevelik broj obaveza, i tome slične stvari. To su ona vrsta ljudi koje kada pitate da li mogu da vam pomognu, oni vam odmah kažu da mogu, iako su već prepuni obaveza. Takve osobe treba da smanje broj svojih obaveza i da nauče da kažu „ne“.
Jedna od najuzbudljivijih spoznaja u proteklih nekoliko godina bila je otkriće snagne i tesne povezanosti telesnih, umnih, emocionalnih i duhovnih komponenti ljudskog bića.
Ovo shvatanje u korenu odstupa od naših stavova u prošlosti. Vekovima se verovalo da su telo, um i duh odvojeni entiteti koji funkcionišu nezavisno jedan od drugoga. Sada otkrivamo da pojave kao što su ljutnja, strah, ogorčenost i nepoverenje mogu tako uticati na telo da slabe njegov imuni sistem i otvaraju vrata bolestima.
Sa druge strane, pozitivne emocije poput ljubavi, radosti, vere i poverenja proizvode zaštitne materije koje jačaju imunitet i štite telo od bolesti. Negovanje gorčine i mržnje, bavljenje negativnim mislima i osećajima čini nas bolesnim; negovanje pozitivnih misli i osećaja može nas ozdraviti – u doslovnom smislu reči. Kao najbrži i najefektivniji način za oslobađanje od stresa se pokazalo poverenje u božansku silu.
Višedecenijsko iskustvo lekara prirodne medicine u lečenju MS-e govori da ljudi koji su verovali Bogu, dakle imali veru i nadu da im On može obezbediti izlečenje, su bivali daleko brže izlečeni.
Bog je u srcu svakog čoveka rezervisao “posebno mesto” za sebe i sve što ovaj svet može ponuditi neće ga moći popuniti. Čuveni francuski filozof, matematičar i fizičar Blez Paskal je rekao:“U srcu svakog čoveka postoji vakuum koji jedino Bog može da ispuni.“
Ispunjen je samo onaj život u kojem se, uz ostale komponente, neguje i duhovni rast. Tada nestaje zbunjenost i praznina i nalazi se dotad nepoznati mir. Nastaje kvalitetan i ispunjen život koji će se protegnuti u večnost.
Istinsko zajedništvo sa pravim Bogom, našim Stvoriteljem nema alternative ukoliko želimo biti stvarno zdravi. Ono je, naime, sam temelj potpunog zdravlja. Pravi način života ne obuhvata samo zdravlje i poletnost, već uključuje duhovni rast. Pouzdanje u Boga ispunjava prazninu u našem životu. Ono nam donosi kvalitet, smisao i nadu u budućnost.
Dobro zdravlje nije vrhunac ljudskog postojanja niti životni smisao. Mnogi ljudi, koji su inače telesno potpuno zdravi, nose u sebi duboku težnju za nečim višim. U osnovi našeg bića usađena je potreba za višom svrhom i značenjem u životu. To su odavno potvrdili pesnici i mudri ljudi. Danas čak i mnogi naučnici počinju da ispitiju duhovne dimenzije života.
dr Nikola Marković – Lečenje multiple skleroze na prirodan način
Predstavljamo vam devetu epizodu iz serijala „Prirodna medicina“ snimljenu na TV Jefimiji sa dr Nikolom Markovićem. Tema emisije je bolest „multiple skleroza“ i njeno lečenje na prirodan način. Takođe možete čuti kako nastaje, šta izaziva i koji si simptomi multiple skleroze. Dr Nikola Marković je na jedan slokovit, sažet i naučan način objasnio neke osnove stvari kao i principe lečenja ove bolesti.
{youtube}hNbT9_El5B0{/youtube}
Video svedočanstvo – Lečenje multipla skleroze na prirodan način
Jedno od iskustava koje smo uspeli da zabeležimo okom kamere, jeste definitivno i iskustvo Tripka Bojovića iz Sivca kod Kule. Ovaj 45-o godišnji Sivčanin je pokušavao da problem MS-e reši putem klasične medicine (medikamentima), homeopatijom i mnogim drugim metodama alternativne medicine. Međutim svi pokušaji su bili bezuspešni. Kada je saznao za metode prirodnog lečenja i Originalnu Prirodnu Medicinu krenuo je sa terapijom i već za nekih 30-ak dana postigao rezultate koje možete da pogledate na sledećem video zapisu.
{youtube}GN5-aCBwZlA{/youtube}
