- Razne bolesti
-
by cpm
Kako bi delovali preventivno ili poboljšali zdravlje potrebno je uzeti aktivniju ulogu. Hranljivi sastojci poput vitamina C, omega-3 masti i biljnih ključnih molekula su tako važne da stvarno možete pojesti svoj put do boljeg vida.
Nekima se dogodilo već u djetinjstvu da imaju problema s kratkovidnošću ili dalekovidnošću, već sa 40 godina starosti većina će postati dalekovidna jer mrežnjaca počinje gubiti osetljivost na svetlo, a sočiva gube svoju elastičnost, a moguće su i makularne degeneracije kao i mnoga druga stanja smanjenja kvaliteta ili gubitka vida. Iako ne možete uvek sprečiti slabljenje vašeg vida s vremenom, možete usporiti proces držeći oči jakima i zdravima što je više moguće. Sledeći nutritivne vrednosti namirnica, i koristeći vežbe za oči možete pomoći sebi u održavanju zdravlja vaših očiju.
Lista namirnica čiji sastojci štite vaše oči
Lutein i zeaksantin – vitamini za oči
Lutein i zeaksantin se ubrajaju u grupu karotenoida. Filtriraju visoko-energetske talasne dužine vidljivog svetla i deluju kao antioksidansi te na taj način štite retinu od mogućih oštećenja izazvanih svetlom. Studija objavljena 2007. ukazuje da je manje verovatno da će makula oka degenerirati kako ljudi stare, ukoliko su konzumirali hranu bogatu ovim supstancama.
15-godišnje istraživanje otkriva da konzumiranje više od 2,4 mg luteina i zeaksantina svaki dan značajno smanjuje rizik od razvoja katarakte. Dodatni dokazi upućuju na to da lutein i zeaksantin takođe mogu poboljšati ukupne vizualne performanse i smanjuju osetljivost na svetlost.
Kao i svi karotenoidi, lutein i zeaksantin poseduju snažna antioksidativna svojstva i mogu zaštititi sve telesne ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala, kao i jačati imunitet. Nalazi istraživanja takođe upućuju na to da se lutein i zeaksantin lakše apsorbiraju iz prirodnih izvora nego iz suplemenata ili obogaćene hrane.
Izvori:
Lutein – šargarepa, pistaći, kivi, spanac, kelj, zeleno lišće repe, salata, tikvice, grašak, kelj, brokuli.
Zeaksantin – žute tikve i tikvice, paprike i žuti kukuruz, goji bobice.
Borovnice
Laboratorijska istraživanja su otkrila da su tamne bobice poput borovnica i kupina bogate antocijaninima koji mogu sprečiti i usporiti slepilo uzrokovano makularnom degeneracijom i kataraktom. Istraživanja takođe pokazuju da pomaže u jačanju kapilara koje donose krv i hranjive materije u oči.
Omega-3 masne kiseline
Jedno istraživanje američkog Nacionalnog instituta za oči otkriva da povećanje unosa omega-3 masnih kiselina pomaže smanjiti rizik od glaukoma i makularne degeneracije. Omega-3 masne kiseline također mogu zaštititi od sindroma suhog oka, što može biti komplikacija laserske operacije oka.
Studija u časopisu “American Journal of Clinical Nutrition” otkriva da kada su žene sa sindromom suhog oka konzumirale pet porcija svježe tune tjedno, njihovi simptomi su smanjeni za 68%.
Izvori: orašasti plodovi, semenke, lan prirodno haldno cedjena ulja
Vitamin E
Ovaj vitamin može pomoći u prevenciji katarakte i drugih oblika slepoće štiteći celije oka od UV zračenja.
Izvori:
Začinsko bilje: čili u prahu, beli luk, crvena paprika, kari u prahu, origano, đumbir i kadulje, bosiljak, peršun, kumin, mažuran i cimet.
Integralne žitarice: žitarice su dobar izvor vitamina E, posebno su bogate klice (izdanci žitarica).
Semenke i orašasti plodovi: kim, slačica, mak i laneno seme od semenki imaju najviše ovog vitamina, a između lešnika, oraha, pistaća, indijskog oraha se najviše ističe badem.
Povrće: paprika, šparoga, mrkva, brokula i svo tamno zeleno lisnato povrće.
Voće: avokado, kupine
Biljna ulja: preporučujemo samo hladno cedjeno maslinovo ulje, laneno ulje i ulje avokada.
Vitamin C
Studije su otkrile da vitamini, posebno vitamin C, smanjuju rizik od svih vodećih očnih bolesti, uključujući i makularnu degeneraciju, katarakte i glaukom.
Izvori: agrumi i bobičasto voće sa tim da je vitamin C prisutan u svakom voću i povrću negde više negde manje. Suština jeste u biljnoj što presnijoj ishrani.
Čuvajte oči od naprezanja pri radu na kompijuteru
Zbog dugotrajnog rada na kompjuteru i gledanja u monitor možete patiti od zamora očiju, suvih očiju, bolova i problema održavanja fokusa. Da bi to rešili potrebne su određenja prilagođavanja:
Osvetljenje: smanjite rasvetu, vaša ambijentalna rasveta bi trebala biti manja za pola od one koja se koristi u većini kancelarija. Jako svetlo uzrokuje bleštanje, pokušajte ga smanjiti zatvaranjem zavesa ili korišćenjem sijalica slabijeg intenziteta. Takođe, pokušajte postaviti monitor tako da su prozori sa strane monitora umesto ispred ili iza njega.
Podesite monitor: Trebao bi biti udaljen 20 do 30 centimetara od očiju ili za dužinu ispružene ruke. Vrh bi trebao biti u nivou ili ispod nivoa očiju. Postavite i zaštini zaslon. Pravite pauze, 10 minuta na svaki sat. Pogledajte ponekad u daljinu na 10 do 15 sekundi.
Trepćite češće: dok radite na kompjuteru trepćete i do 5 puta manje nego inače. Probajte ovo – svakih 30 minuta, 10 puta trepnite zatvarajući oči vrlo sporo, kao da ćete zaspati.
