• 42
  • 0

Hoće li još biti ljut na njega što mu je preoteo očev blagoslov? Hoće li još hteti da ga ubije?

Onda se Jakov seti Božijeg obećanja da će ga čuvati i dovesti kući pa se pomoli:

Bože, kad napustih dom svoj i pođoh ovim putem, nisma imao ništa sem štapa u ruci. Učinio si me bogatim, i sada se vraćam u svoju zemlju sa velikom porodicom i velikim stadima. Nisam vredan tolike milosti ali te molim izbavi me od ruke Isavove.

Te večeri Jakov posla sluge svoje i stada i svu porodicu da idu pred njim preko reke. Želeo je da noć provede sam i da u miru razmisli o svemu.

Tada se iz tame pojavi jedan čovek i stade se rvati s njim. Jakov skoči da se brani i tako uhvativši se u koštac rvahu se satima a da nijedan ne nadvlada.

A u zoru, nepoznati čovek iznenada udari Jakova po stegnu te mu ga iščaši iz zglavka. Jakov više ne mogaše da se bori, ali još ne pusti suparnika u rvanju, za kojega sada nasluti da nije običan čovek.

Pusti me, zora je!“ reče nepoznati.

A Jakov odgovori: “ Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš.

Kako ti je ime?“ upita nepoznati.

Jakov “ odgovori on.

Ja ću ti dati novo ime„, reče čovek. “ Od sada ćeš se t+zvati Izrael a to znači: koji se bori i odoleva, jer si se junački borio i s Bogom i sa ljudima i odoleo si. Uzdao si se u Božije obećanje prolazeći kroz vartru i vodu, i pobedio si u svojoj borbi.

A kako je tebi ime? “ upita Jakov. Ali mu nepoznati ne odgovori, nego blagoslovi Jakova i de u čas kad izgreja sunce.

Jakov pođe dalje hramajući, svestan da se još jednom susreo sa Bogom.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *