U otetom plenu našlo se i jedno dete, pa su i njega poveli sa sobom u planinu. Ljudi iz ravnice nisu znali kako da dođu do dečaka, jer u stenovitu planinu nije vodio nikakav put, a ni tragova nije bilo.
Ipak, poslaše grupu svojih najboljih ratnika da potraže dete i vrate ga kući. Ljudi su pokušavali čas na jedan, čas na drugi način; penjali se levom, pa desnom stranom. Ni nakon nekoliko dana mukotrpnog pokušavanja i hodanja nisu daleko odmakli.
Videvši da su potpuno nemoćni i da im je trud uzaludan, odlučiše se vratiti kući. Iznenada ugledaše detetovu majku kako silazi sa planine koju oni nisu mogli preći. Na leđima je u vreći nosila svoga sina. Kako je uspela?
Jedan od ljudi iz grupe pozdravi je i reče:
“Mi smo najjači ljudi u selu, a ne mogasmo preći planinu. Kako si ti uspela?”
Žena slegnu ramenima i odvrati:
“Nije to bilo vaše dete.”
