Neki mladi bračni par uđe u trgovinu i počne razgledavati poredane igračke.
Bilo je lutki koje se smeju i plaču, bilo je vozila koja se sama pokreću, bilo je čak i malih kuhinja koje automatski pripremaju male torte. No, nisu se uspeli dogovoriti pa im pristupi prodavačica.
„Vidite„, reče žena, „imamo malu devojčicu, a mi veći dio dana provodimo izvan kuće.„
Tada upadne muž: „Naša ćerka se retko smeje. Hteli bismo joj kupiti nešto što bi je usrećilo. I kada kad nas nema kod kuće. Nešto što će je razvedriti kad bude sama.„
A prodavačica odgovori: „Žao mi je. Mi ovde ne prodajemo roditelje.„
