Kako se je dan dodele diplome sve više i više bližio mladić je sve budnije pratio ponašanje svoga oca u nadi da će otkriti neki znak u vezi kupovine auta. Konačno je došao i dan dodele diplome. Otac ga je pozvao u svoju radnu sobu. Rekao mu je koliko je ponosan na njega, koliko je sretan što je on njegov sin i koliko ga voli. Otac mu predade predivno upakovani paket. Pomalo razočarano ali i znatiželjno primi mladić pruženi paket i poče ga otpakivati. Pred njim se ukaza knjiga u prelepom kožnom povezu. Besan, povišenim glasom sin se obrati ocu: ”Ležiš na parama, a kupio si mi samo običnu knjigu!!!” Nakon tih reči mladić baci knjigu, istrča napolje i još tog istog dana pobeže od kuće.
Prošlo je dosta godina. U međuvremenu je sin izrastao u uspešnog poslovnog čoveka. Imao je divnu porodicu i prelepu kuću. Ali svakim danom postajao je sve više svestan činjenice da je njegov otac sada već prilično star čovek i da bi možda trebalo da ga obiđe. Ali pre nego što je uspeo da ostvari svoju nameru, stiže mu telegram kojim ga obavestiše da mu je otac umro i da je svu svoju imovinu ostavio njemu. Morao je hitno da dođe i da sredi sve potrebne papire u vezi prepisivanja kuće i imovine svoga oca na svoje ime.
Približavajući se roditeljskoj kući sve više ga je obuzimala tuga i grižnja savesti. U očevoj radnoj sobi setio se njihovog poslednjeg razgovora…i sređujući tako potrebne papire pogled mu pade na knjigu u kožnom povezu koja je stajala na onom istom mestu gde ju je i bacio onoga dana kad je diplomirao. Sa suzama u očima poče listati stranice knjige zaustavljajući se na nekim stranicama.
U tom momentu ispade ključ iz koverte koja je bila prilepljena za zadnju koricu knjige. On podiže ključ za koji je bila zakačena kartica od autogaraže. Na kartici je stajalo ime garaže, tip auta i datum prodaje potvrđen pečatom. To je bio datum dodele njegove diplome.
