Jedan je dečak došao do prodavca i upitao ga: ‘Koliko koštaju psići?’
Vlasnik mu je odgovorio da su između 30 i 50 dolara. Dečak je izvadio kovanice iz džepa i rekao: ‘Imam samo 2,5 dolara, smem li ih pogledati?’
Vlasnik se nasmejao i zazviždao. Iz pseće kućice dotrčala je Lady i njezinih pet štenaca, ali jedan od njih je zaostajao. Dečak je odmah spazio štenca koji je zaostajao, pa je upitao: ‘Što je s tim psićem?’
‘Taj je drugačiji od ostalih, rodio se s manom, tako da nikada neće moći trčati kao drugi psići.’ Na to je dečak odmah rekao: ‘Upravo tog želim kupiti.’ ’Ali taj štenac ima manu, ne možeš ga kupiti. Ako želiš baš njega, poklonit ću ti ga.’
Razočaran dečak pogleda prodavca u oči i reče: ‘Ne želim da mi ga poklonite, želim ga kupiti. Odmah ću vam dati 2,5 dolara i svaki mjesec 50 centa, dok ga ne otplatim.’ Na to prodavač odgovori: ‘Taj štenac ne košta ništa jer ne može trčati i skakati kao ostali psići.’
Dečak pogleda prema tlu, podigne levu nogavicu, pokaže svoju protezu i kaže: ‘Ni ja ne mogu trčati i skakati kao druga deca i baš zato želim toga psića, kojeg ću samo ja moći razumeti.’
Prodavac se zamisli i sa suzama u očima reče: ‘Dragi dečače, želeo bih da svi moji psići dobiju tako dobre gospodare kao što si ti.’
