Jedan mladić je otišao kod svog učitelja i rekao mu:
„Učitelju, ti si me savetovao da stalno ponavljam u mislima frazu, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu nije bilo, niti je ima. Ja sam i dalje jednako nezadovoljan kao što sam i pre bio. I šta sada da radim?„
Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – kašiku, čašu i sveću – i upitao ga:
– „Reci mi, šta bi želeo da imaš od ovih predmeta?„
– „Čašu“ – odgovori mladić.
– „Izgovori to sada pet puta.“ – zatražio je učitelj.
– „Ja hoću čašu. Ja hoću čašu…“ – ponovi učenik pet puta.
– „Eto, vidiš li„, reče mu učitelj, „možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš čašu, ali je nećeš imati. Treba da pružiš ruku i da je uzmeš! Same reči nisu dovoljne, TREBA NEŠTO I DA URADIŠ.“